Kritično! Šokantna situacija u Rusiju, Putinu i celoj državi rade o glavi?! Ova grupa mora da se zaustavi, sve može da padne...

Dok zvanične statistike prikazuju sliku stabilnosti, a državna retorika govori o ekonomskoj otpornosti, iza kulisa se odvija tiha, ali duboka erozija finansijskog sistema Rusije. Akademik Ruske akademije nauka Sergej Glazjev otvoreno je optužio domaći finansijski establišment za pasivnost – pa čak i saučesništvo – u masovnom odlivu kapitala iz zemlje.

U izjavi za ruske medije, Glazjev je poručio ono o čemu se u političkim i privrednim krugovima već dugo govori samo šapatom – ogromne sume novca napuštaju zemlju, dok institucije koje bi trebalo da ih zadrže svesno gledaju na drugu stranu.

- Oligarsi i dalje drže kapital na Zapadu, kao da se ništa nije promenilo. Kao da nemamo nikakav sukob sa tim istim Zapadom - upozorio je Glazjev.

Prema njegovim rečima, iz Rusije godišnje iscuri blizu 100 milijardi dolara – tiho, bez medijske pompe, ali sa ozbiljnim posledicama po nacionalnu ekonomiju.

Centralna banka – pasivna ili saučesnik?

Posebno oštru kritiku Glazjev je uputio Centralnoj banci Rusije, koju optužuje da ne preduzima ništa kako bi zaustavila odlazak devizne zarade.

- Umesto da preseče kanale koji izvlače devize iz zemlje, regulator dopušta da sve ide po starom. Nema kontrole, nema odlučnih poteza. Rezultat je nestabilna rublja i tržište u rukama špekulanata - upozorava on.

Za razliku od Kine, koja domaće preduzetnike finansira sa kamatnim stopama od 1 do 3 odsto, ruski privrednici se guše pod teretom kredita od 10% i više, što – kako kaže Glazjev – ubija svaki potencijal za industrijski rast.

- Idealna kamata za industrijske kredite treba da bude između 2 i 3 odsto. Sve iznad toga čini nas nekonkurentnim - poručuje on.

Foto: Tanjug AP

Sistem guši ono što država pokušava da spase

U trenutku kada ruske vlasti pozivaju na mobilizaciju resursa i jačanje unutrašnje stabilnosti, finansijsko-ekonomski aparat – paradoksalno – deluje kao da blokira sopstvene strateške ciljeve.

- Dok se pozivamo na nacionalne interese, sistem koji treba da obezbedi kiseonik domaćoj ekonomiji – guši je - ocenjuje Glazjev.

On podseća da je predsednik Vladimir Putin jednim potezom – uvođenjem obavezne prodaje devizne zarade – uspeo da stabilizuje rublju, i pita: „Ako je to moguće sa vrha, zašto ne postane trajna praksa?“

Podrška iz Dume: Gutenjev upozorava na dvostruki pritisak

Slične stavove izneo je i Vladimir Gutenjev, predsednik Odbora Državne dume za industriju i trgovinu. On upozorava da domaći proizvođači funkcionišu pod dvostrukim pritiskom – spoljnim barijerama i rigidnošću domaće bankarske politike.

- Spolja nam postavljaju prepreke, a iznutra nas blokira nedostupnost kapitala - naveo je Gutenjev.

On priznaje da država pokušava da ponudi alternativne mehanizme podrške, kao što su Fond za industrijski razvoj, industrijske hipoteke i ciljani programi subvencija, ali ističe da sve to može biti uzalud ako se istovremeno dozvoljava da kapital nestaje iz zemlje.

Tiha bitka unutar sistema

U ovom trenutku, tvrde stručnjaci, borba se ne vodi samo protiv sankcija ili globalne ekonomske nesigurnosti – već unutar samog državnog aparata. Bitka protiv inertnosti, neodlučnosti i sumnjivih lojalnosti u finansijskom vrhu postaje ključna.

Jer kada, kako kaže Glazjev, špekulanti vode glavnu reč, a dugoročna politika sedi u ćošku, teško je govoriti o istinskoj stabilnosti.

Ostaje pitanje: da li će upozorenja Glazjeva i Gutenjeva ostati još jedan zaboravljeni izveštaj, ili će pokrenuti promene koje bi mogle redefinisati ekonomski kurs zemlje? Ulog je veliki – i meri se u milijardama dolara koje ili ostaju u zemlji, ili zauvek nestaju.