Ovaj čovek sada vodi Vatikan: Zovu ga "kamerlengo"!

Nakon smrti pape, upravljanje svakodnevnim poslovima Vatikana preuzima kardinal kamerlengo, koji vrši dužnost privremenog poglavara Katoličke crkve sve do izbora novog pontifika. Prema kanonskim pravilima, od trenutka smrti započinje devetodnevni period žalosti, a konklava za izbor naslednika mora početi najranije 15, a najkasnije 20 dana kasnije.

Zaduženja kamerlenga odnose se na administraciju Svetog prestola, ali su mu ovlašćenja strogo ograničena — nema pravo da donosi odluke koje prevazilaze privremeno upravljanje, niti može zadirati u isključive papine nadležnosti, poput imenovanja kardinala.

Trenutno tu funkciju obavlja 77-godišnji irski kardinal Kevin Farel, prefekt Dikasterijuma za laikate, porodicu i život, koji je za kamerlenga imenovan 2019. godine.

Nakon smrti pape, svi najviši zvaničnici Rimske kurije automatski podnose ostavke, izuzev kamerlenga, koji ostaje na dužnosti kako bi obezbedio kontinuitet i organizovao prelazni period.

Simbolika smrti i priprema za sahranu

Kamerlengo je zadužen i za zvaničnu objavu smrti pape. Do 1958. godine, kada je preminuo Pije XII, postojala je stara ceremonija potvrde smrti: papi se tri puta udaralo čelo srebrnim čekićem uz izgovaranje njegovog imena. Tek tada bi smrt bila zvanično potvrđena.

Privremeno, kamerlengo simbolično preuzima upravljanje papinskim rezidencijama — Apostolskom palatom u Vatikanu, Lateranskom palatom (službenom rezidencijom rimskog biskupa) i letnjom rezidencijom u Kastel Gandolfu.

On saziva zasedanja kardinala — takozvane „opšte kongregacije“ — na kojima se, zajedno sa kardinalima, određuju datum i vreme izlaganja tela preminulog pape, kao i datum sahrane, koja se mora obaviti između četvrtog i šestog dana od smrti. U istom periodu određuje se i datum početka konklave.

Zaveštanje pape Franja: skromnost do kraja

Pogreb pape tradicionalno se obavlja u bazilici Svetog Petra, osim ako testamentom nije navedeno drugačije. Papa Franja je, međutim, ostavio jasno zaveštanje u kojem izražava želju da bude sahranjen u rimskoj bazilici Santa Marija Mađore, a ne u Vatikanu.

Franja je takođe insistirao na jednostavnom obredu i sahrani u drvenom sanduku, bez pompe, direktno u zemlju — u skladu sa ličnom skromnošću koju je gajio tokom čitave službe.