Svemir će nestati mnogo brže nego što mislimo: Naučnici otkrili kada će kraj sveta, ovome se nisu nadali

Zahvaljujući kvantnim efektima poznatim kao Hokingovo zračenje, svemir oko nas nestaje znatno brže nego što su naučnici do sada pretpostavljali.

Ovo se navodi u studiji naučnika sa Univerziteta Radboud, koja će biti objavljena u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics.

Prema proračunima autora, poslednji ostaci mrtvih zvezda mogli bi potpuno nestati već za 10⁷⁸ godina - to je broj jedan sa 78 nula iza sebe. Do sada se verovalo da će ovaj proces trajati oko 10¹¹⁰⁰ godina, što je neuporedivo duži vremenski period.

Iako se i dalje radi o vremenskom okviru koji prevazilazi sve granice ljudske mašte, nova procena značajno skraćuje očekivani životni vek svemira.

Ne nestaju samo crne rupe

Najzanimljivije otkriće u ovom istraživanju jeste da Hokingovo zračenje ne pogađa samo crne rupe, već i druge kosmičke objekte - uključujući i neutronske zvezde, koje predstavljaju ekstremno guste ostatke masivnih zvezda eksplodiranih kao supernove.

Prema zaključcima studije, čak ni beli patuljci - zvezde koje se smatraju jednim od najotpornijih objekata u svemiru - nisu izuzetak. Naučnici smatraju da bi upravo oni mogli postati „glasnici kraja“ svemira kakav poznajemo, i to već za oko 10⁷⁸ godina.

- To znači da će kraj svemira doći mnogo ranije nego što smo do sada verovali - iako i dalje za neverovatno dugo vreme - izjavio je Heino Falke, profesor radioastronomije na Univerzitetu Radboud i glavni autor studije.

Hokingovo zračenje - ideja koja je promenila fiziku

Još tokom 1970-ih, pokojni fizičar Stiven Hoking predložio je da crne rupe nisu u potpunosti „crne“ – već da mogu emitovati zračenje. Ova teorija zasniva se na kvantnim pojavama koje se dešavaju na ivici horizonta događaja crne rupe, gde može doći do stvaranja parova čestica: jedna završava unutar crne rupe, dok druga beži u svemir.

Dugo se smatralo da ovaj efekat postoji samo kod crnih rupa. Međutim, novo istraživanje pokazuje da se sličan proces može dešavati i kod objekata sa slabijom gravitacijom, poput neutronskih zvezda.

- Ali crne rupe nemaju površinu - objašnjava jedan od koautora studije, postdoktorand na Univerzitetu Radboud, Mihael Vondrak. „One ponovo apsorbuju deo svog zračenja, što usporava ceo proces.“

Sve će nestati - i Mesec, i ljudi

Naučnici su takođe izračunali koliko bi vremena bilo potrebno da Hokingovo zračenje potpuno „izbriše“ objekte kao što su Mesec ili čak jedno ljudsko biće.

Zaključak: oko 10⁹⁰ godina. Ipak, sami autori priznaju da te procene ne uzimaju u obzir druge astrofizičke faktore - kao što su procesi raspada, promene u gustini mase i evolucija materije. Drugim rečima, čovečanstvo će najverovatnije nestati mnogo pre - iz sasvim drugih, mnogo prizemnijih razloga.