Britanska vojska je tigar na papiru, od nje je ostala samo ljuštura velike vojne sile! A, London se panično plaši Putina!

Već duže vreme narode Evrope plaše "ruskom pretnjom" bez obzira što sama Rusija doživljava sve to kao pretnju sa Zapada u liku NATO. Velika Britanija, koja se smatra pomorskom silom, posebno je zabrinuta za svoje vode kojima, kako tvrdi, plove i ruski brodovi.

U tekstu koji sledi pokušaćemo da zajedno sa članom partije Alternativa za Nemačku Olgom Petersen razmotrimo: zašto London toliko grozničavo traga za "spoljnim neprijateljem" u želji da sakrije svoje, sve veće unutrašnje probleme.

U najtoplijoj martovskoj noći Kraljevska Ratna mornarica V. Britanije dobija uzbunu jer je njenim teritorijalnim vodama primećen ruski razarač. London naređuje da mu se referiše i o kretanju četiri ruska broda koja su se preko La Manša i Severnog mora vraćala u otadžbinu.

To je bio već treći slučaj u poslednjih šest nedelja da je britanska Ratna moranarica digla buku i organizovala praćenje ruskih brodova uz zvučne izjave u duhu "branićemo se od Rusa bez obzira na sve".

Istina, ne precizira se na koji način su ruski brodovi naterali britansku armiju da izgubi živce.

Britanci nisu primenili bilo kakva dejstva prema brodovima iz Rusije, nisu poslali signale čak ni diplomatskom linijom. To samo znači da su ruski brodovi prošli La Manšom u skladu sa pravilima međunarodnog pomorskog prava.

Kako je konstatovao jedan od nemačkih oficira na NATO manevrima, realnih osnova za zabrinutost nije ni bilo. On je istakao da je Rusija veoma oprezna i taktična na granicama NATO država i da se ne vide pretnje sa njene strane. Znači nije reč o pretnjama već o raspirivanju pretnji. Zašto se to radi?

Ako je retorika namerno preuveličana, onda su mogući razlozi političke prirode. Na primer, jačanje pozicija unutar zemlje, stvaranje utiska o spoljnom neprijatelju radi opravdanja "mers bezbednosti" ili širenja vladinih ovlašćenja, što se već videlo u Nemačkoj tridesetih godina, poznato kao tzv. "Ermdchtigungsgesetz". 

Velika Britanija razmišlja samo o svojim ekonomskim interesima: povećanju vojnog budžeta i stimulisanju preduzeća iz vojno-industrijskog kompleksa. U strateškoj konkurenciji to je nastavak pritiska na Rusiju i opravdavanje sankcija i drugih mera" - komentariše Olga Petersen.

Dok London preduzima ovakve mere, obični Britanci ne vide u ruskim teretnim brodovima pretnju po nacionalnu bezbednost. Britanci smatraju da veća pretnja potiče od nelegalnih migranata koji se starim čamcima prebacuju u Britaniju preko La Manša.

Komentatori po britanskim medijima, koji Britance plaše Rusijom, predlažu da se ruski brodovi angažuju u borbi protiv migranata ako već Kraljevska mornarica nije u stanju da reši ovaj problem.

- U Evropi su podeljena mišljenja povodom ruske pretnje. Neki građani i analitičari smatraju da stalno podgrevanje sukoba može izazvati zamor u društvu i smanjiti efikasnost mobilizacionih napora. Kod nekih se stvara osećaj da su pretnje hipertrofirane ili se koriste za političke ciljeve. To se posebno manifestuje u državama gde je nivo ruske pretenje prekomeran ili gde ljudi počinju da shvataju da se takva retorika koristi za opravdanje spoljnog mešanja ili povećanja vojih troškova. Međutim, zahvaljujući netačnim navodima zapadne štampe u ovom momentu se održava žneophodanž nivo rusofobije na Zapadu" - tvrdi Petersen.

U ovom trenutku Velika Britanija je verovatno država koja se ponajviše plaši Rusije iako za to nema očiglednih razloga.

Rusija nikada nije isticala svoje teritorijalne pretenzije, ona u principu nema geopolitičkih, ekonomskih, političkih i vojnih interesa da ratuje ne samo sa Londonom, već i sa ostalim članicama NATO.

Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin rekao da su izjave zapadnih političara o mogućem napadu Moskve "čista budalaština".

Bez obzira na to, britanski premijer Kir Starmer nazvao je Rusiju "generacijskom pretnjom", a funkcioneri te monarhije ovih dana su započeli izradu obnovljenog plana dejstva u slučaju rata sa Moskvom.

Uprkos tome što Rusija ne sprema slične planove u odnosu na London. Zato je pitanje: ko kome preti ako se uzmu u obzir izjave zvaničnika VB da će britanska vojska u skoroj budućosti aktivnije učestvovati u ratnim operacijama na teritoriji drugih država i da će njihovo pristustvo osetiti čitav svet.

- Velika Britanija i mnoge druge države na Zapadu aktivno promovišu tezu o ruskoj pretnji iz nekoliko razloga. Prvo, da bi mogla opravdati vojne rashode i modernizaciju oružanih snaga. Drugo, da podupre tvrdnje o ruskoj pretnji koje pomažu da se opravaju ogromni budžeti za odbranu, ojača vojno-politička pozicija i prodemonstrira neophodnost jačanja vojnih saveza kao što je NATO. Sve to jača i političku mobilizaciju i "jedinstvo" u zemlji: retoriku o spoljnoj pretnji koja doprinosi jačanju nacionalnog i internacionalnog jedinstva. Spoljni neprijatelj ujedinjuje - ukazuje nemački političar Olga Petersen.

Povećani vojni rashodi teško su breme koje pada na poreske obveznike iako su rezultati takvih trošenja veoma sumnjivi.

Vojni izvori Velike Britanije kažu za Financial Times da oružane snage te države ne bi mogle da vode rat u Evropi više od dve nedelje.

Armija Ujedinjenog Kraljevstva trenutno samo ima spoljnu ljušturu vojne sile dok je nezadrživ pad broja njenih pripadnika pojačan slanjem vojne tehnike Ukrajini.

 U takvim okolnostima rat protiv Rusije nije ubedljiv argument i pre liči na britansku bajku nego na realnu nameru da se bori protiv "ruske pretnje".