Tektonske promene u srcu Evrope: Prelomna odluka mađarskog parlamenta, Budimpešta se povlači...

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se pokreće zvanična procedura za povlačenje zemlje iz Međunarodnog krivičnog suda (MKS), čime je dodatno osnažen kurs premijera Viktora Orbana ka distanciranju od, kako njegova vlada navodi, „pristrasne i diskreditovane institucije“.

Nacionalna skupština izglasala je zakon u utorak sa 134 glasa „za“, 37 „protiv“ i sedam uzdržanih. Ova odluka sledi nakon što su krajem aprila poslanici već dali načelnu saglasnost za napuštanje MKS-a.

„Mađarska odlučno odbacuje upotrebu međunarodnih organizacija – a naročito krivičnih sudova – kao političkog oružja“, navodi se u obrazloženju predloga zakona objavljenom na sajtu parlamenta.

Simbolično povlačenje nakon naloga za Netanjahua

Mađarska je potpisala Rimsku povelju, osnivački dokument MKS-a, 1999. godine, a ratifikovala ga 2001. Ipak, kako tvrdi Viktor Orban, zemlja je „od samog početka bila polovična u članstvu“.

Plan o napuštanju Suda najavljen je prošlog meseca tokom zvanične posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Budimpešti. Ova odluka usledila je nakon što je MKS izdao naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i trojice lidera Hamasa, zbog navodnih ratnih zločina u Pojasu Gaze.

Foto: Reuters/Tanjug/AP

Orban je tada optužio MKS da je izgubio nepristrasnost i da je postao „politički tribunal“, poručivši Netanjahuu da „postupci Suda neće imati nikakav efekat u Mađarskoj“. Izraelski premijer pohvalio je Mađarsku zbog „hrabre i principijelne odluke“ protiv „korumpiranog“ suda.

MKS bez policijskih ovlašćenja, oslanja se na članice

Međunarodni krivični sud trenutno priznaje 123 države članice. Među zemljama koje nikada nisu potpisale ili ratifikovale Rimsku povelju nalaze se SAD, Rusija, Kina i Izrael. Sud nema sopstvene policijske snage i zavisi od saradnje država članica u hapšenju i isporučivanju osumnjičenih.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa već je u februaru uvela sankcije MKS-u i njegovom glavnom tužiocu Karim Kananu zbog istraga protiv Netanjahua i Galanta.

Kan se početkom maja povukao na odsustvo, usred unutrašnje UN istrage zbog optužbi za seksualno nedolično ponašanje.

Udar i na Rusiju: MKS traži hapšenje Putina

Podsetimo, u martu 2023. godine MKS je izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i poverenice za dečja prava Marije Lvove-Belove zbog navodnog nezakonitog premeštanja dece sa teritorije pod ruskom kontrolom u Ukrajini. Moskva je optužbe odbacila kao „ništavne“, navodeći da su deca evakuisana iz ratnih zona radi sopstvene bezbednosti i da se mogu vratiti porodicama na zahtev.

 

Prema pravilima Rimskog statuta, Budimpešta mora zvanično obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o svojoj nameri da napusti MKS. Odluka tada stupa na snagu godinu dana kasnije.