Brisel bi da izbaci Ruse iz Crnog mora: Moskva neće sedeti skrštenih ruku, a i Turska ima drugačije planove

Evropska komisija želi da poveća uticaj Evropske unije u strateški važnom regionu Crnog mora, suprotstavljajući se ruskom uticaju kroz bližu saradnju sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Turskom, Azerbejdžanom i Jermenijom.

- U kontekstu ruskih pretnji  u srži ovoga je poboljšanje bezbednosti u regionu -, rekla je šefica EU za spoljne poslove Kaja Kalas novinarima u Briselu u sredu, predstavljajući novu strategiju za region.

Crno more se graniči sa sedam zemalja, a njegova obala se proteže kroz dve države članice EU - Bugarsku i Rumuniju - kao i kroz kandidate za pristupanje EU Gruziju, Tursku i Ukrajinu, i Rusiju. Moldavija, još jedna zemlja koja teži članstvu u EU, takođe ima pristup njoj preko reke Dunav.

Od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Crno more je bilo i poprište borbi i mesto ruskih blokada izvoza ukrajinskog žita, koje je ključno za svetsku bezbednost kada je u pitanju snabdevanje hranom, piše Dojče vele .

Kalas je rekao da je EU u poslednje vreme postala zabrinuta zbog potencijalnih ruskih napada na kritičnu podvodnu infrastrukturu kao što su internet i komunikacioni kablovi, kao i zbog takozvane „flote u senci" brodova koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije EU na izvoz nafte. 

Šta EU predlaže?

Generalno, plan podrazumeva dalje jačanje saradnje u trgovini, energetici i transportu. Najkonkretniji aspekt novog predloga je osnivanje „Centra za pomorsku bezbednost" radi poboljšanja „situacione svesti i razmene informacija o situaciji na Crnom moru. To uključuje praćenje iz svemira i praćenje događaja na morskom dnu, kao i rana upozorenja na potencijalne pretnje i zlonamerne aktivnosti", navodi se u strateškom dokumentu.

Kalas je rekao da bi to takođe moglo pomoći u praćenju potencijalnog primirja između Rusije i Ukrajine, koje bi moglo biti dogovoreno u budućnosti. Još jedan cilj je podrška izgradnji regionalne transportne infrastrukture, delom „kako bi se poboljšala vojna mobilnost i brzo dopremile trupe i oprema na lice mesta, kada je to potrebno", rekao je Kalas.

Međutim, nije jasno gde bi se centar nalazio i koje zemlje bi bile uključene, niti postoji jasnoća o tome koja finansijska sredstva bi mu bila dodeljena.

Iako većina zemalja Crnog mora, osim Rusije, sarađuje sa EU, neke su više usklađene sa agendom 27 zemalja članica Unije od drugih.

Vlade Ukrajine i Moldavije teže ka pridruživanju EU. Gruzija i Turska su takođe zemlje kandidati za članstvo u Uniji, iako su njihove kandidature za pridruživanje trenutno zamrznute. Jermenija se poslednjih godina približila EU, dok Azerbejdžan ima složen odnos sa Rusijom i EU. Turska je bliski partner EU i članica vojnog saveza NATO, ali kao snažan regionalni igrač ima i svoje interese koje sledi.  

Kao i Rusija, i Turska ima interes da SAD i druge zemlje NATO-a drži podalje od regiona Crnog mora, rekao je Štefan Majster, šef za istočnu Evropu, Rusiju i Centralnu Aziju u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP). Ankara štiti sebe, ispunjava svoje obaveze prema NATO-u, a istovremeno pokušava da ne provocira Moskvu, kaže on.

Ankara „Rusiju vidi kao bezbednosnu pretnju, podržava Ukrajinu u ratu i ne slaže se sa ruskom aneksijom Krima", rekao je Majster za DW. „Ali istovremeno, ona ima koristi od zapadnih sankcija protiv Rusije, i dalje kupuje ruske resurse i profitira od trgovine sa Ukrajinom", kaže on.

EU je Crno more prioritet

EU je prvi put počela da pokazuje intenzivnije interesovanje za region Crnog mora, kojim su tradicionalno dominirale Rusija i Turska, nakon što su se Bugarska i Rumunija pridružile Uniji 2007. godine. Nije sama: Kina je takođe povećala svoj uticaj. Prošle godine, gruzijska vlada je dodelila tender za izgradnju luke u Anakliji kineskom konglomeratu, koji uključuje subjekte pod američkim sankcijama.

„Pre deset godina, angažovanje EU je bilo manje strateško, a uticaj Kine manji", kaže Tinatin Ahvledijani, istraživačica u Centru za evropske političke studije sa sedištem u Briselu. „Danas bi neuspeh u produbljivanju veza ovde imao realnu cenu za bezbednost i ekonomsku težinu Evrope", rekla je ona za DW.

Prema Majsterovim rečima, Crno more je sada „u centru evropske bezbednosti i ključno za povezivanje sa drugim regionima, kao što su Južni Kavkaz, Kaspijsko more, Centralna Azija i Bliski istok".

Majster kaže da je dobro što EU želi da preuzme aktivniju ulogu u bezbednosti Crnog mora formiranjem centra za praćenje. Ali mnogo toga je još uvek nejasno, naglasio je, misleći na nedostatak daljih detalja o učešću, finansiranju i resursima za novi Centar za bezbednost.

Evropska komisija je u sredu saopštila da će sledeći korak biti sastanak ministara zemalja članica EU i zemalja Crnog mora kako bi se razgovaralo o tome kako dalje sa ovim predlogom.