Tramp će učestvovati u mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine ako se pojavi i Putin? Erdogan otkrio detalje

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u četvrtak da mu je njegov američki kolega Donald Tramp rekao da bi mogao da učestvuje u eventualnim mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije u Turskoj ako se i ruski predsednik Vladimir Putin složi da učestvuje, javila je novinska agencija Rojters, a citirala Agerpres.

Na povratnom letu sa samita NATO-a, gde se sastao sa Trampom prvi put od povratka u Belu kuću u januaru, Erdogan je novinarima koji su ga pratili rekao da je američkom predsedniku rekao da će Ankara pokušati da dovede lidere Ukrajine i Rusije za pregovarački sto za mirovne pregovore.

„On (Tramp) je rekao 'ako ruski predsednik Vladimir Putin dođe u Istanbul ili Ankaru po rešenje, i ja ću doći'“, citirala je Erdoganova pres služba u četvrtak.

- Uspostavićemo neophodne kontakte i, uz Božju volju, nadamo se da ćemo ovaj sastanak organizovati što je pre moguće -  rekao je takođe turski lider.

 

Održane dve runde rusko-ukrajinskih pregovora

Pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, koje prete da će se povući iz uloge posrednika, Rusija i Ukrajina su u proteklim mesecima održale dve runde direktnih pregovora u Istanbulu. Jedini konkretan rezultat tih susreta bila je razmena zarobljenika i tela poginulih vojnika.

Tokom poslednje runde, održane 2. juna, strane su razmenile memorandume o rešavanju sukoba, ali bez ikakvog približavanja stavova. Kijev insistira na uspostavljanju trajnog primirja kao preduslovu za nastavak pregovora, dok Moskva odbacuje svaki prekid vatre, tvrdeći da se razgovori mogu voditi i usred borbenih dejstava, uz pokušaje da na ratištu ostvari dodatne teritorijalne dobitke.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je u ponedeljak, u intervjuu za zvaničnu rusku novinsku agenciju RIA Novosti, da poništavanje odluke samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine - na kojem je Ukrajini ponuđena perspektiva budućeg članstva u Alijansi - predstavlja jednu od glavnih garancija za Moskvu.

- Rusija smatra poništenje odluke samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine o budućem članstvu Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi jednom od garancija svog nepripadanja zapadnom vojnom bloku - rekao je Gruško u intervjuu.

Gruško je rekao da Moskva traži „čvrste međunarodno-pravne garancije u vezi sa neprijemom Ukrajine u NATO“. Prema rečima ruskog diplomate, između ostalih mera, to bi trebalo da uključuje odbijanje Severnoatlantske alijanse da primi Ukrajinu u svoje redove.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova tvrdi da je takav pristup neophodan kako bi se osigurala bezbednost Rusije i sprečilo dalje pogoršanje situacije u Evropi. Ruske vlasti su više puta izjavile da planovi NATO-a za širenje na istok predstavljaju „direktnu pretnju nacionalnim interesima Rusije“, prema pisanju ruskih državnih medija.