Leto je tek počelo, a već ne izgleda dobro: Apokaliptični scenario preti Planeti, ovo do sada nije zabeleženo

Toronto je odlučio da zbog nepodnošljive vrućine drži svoje gradske bazene otvorenim skoro do ponoći. Britanci hrle na obalu. Francuzi su izvukli navijače iz podruma kako bi im pomogli da prežive sparne noći. U Holandiji su otkazani brojni koncerti i sportski događaji na otvorenom. Sve ovo pokazuje da je leto dostiglo vrhunac - ali kalendarski gledano, tek je počelo.

Toplotni talasi koji su poslednjih dana pogodili Kanadu, severoistok Sjedinjenih Država i severnu Evropu imaju jednu zajedničku stvar: dolaze neobično rano. Vremenski raspored ukazuje na širi trend povezan sa klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem - letnje temperature stižu ranije u junu i zadržavaju se dublje u septembru.

Leto se proteže do juna i septembra

Ovo produžava period potencijalno ekstremnih vremenskih uslova i povećava rizik od toplotnog udara, piše Vašington post.

- Definitivno vidimo produženje leta prema krajnjim mesecima - rekao je Karlo Buontempo, direktor Evropske službe za klimatske promene Kopernikus. Ova promena se dešava izuzetno brzo.

Između 1979. i 2000. godine, prosečna temperatura na severnoj hemisferi je obično prelazila 21 stepen Celzijusa, što je bio najtopliji letnji period, oko 10. jula, i trajao je oko pet nedelja, prema podacima Univerziteta u Mejnu. Ali prošle godine, najtoplije ikada zabeležene, ta prosečna temperatura je ostala iznad 21 stepen Celzijusa od 13. juna do 5. septembra.

Ova godina možda još uvek nije istim istorijskim tempom - ali je nedeljama ispred proseka prethodnih decenija. Prošle nedelje, prema poslednjim dostupnim podacima, prosečna temperatura na severnoj hemisferi bila je 20,91 °C. „U poređenju sa 20. vekom, ovo je prilično neobično", rekla je Sonja Seneviratne, klimatolog na ETH Cirihu.

Iako produženo leto nekima može zvučati primamljivo, ono takođe donosi ozbiljne zdravstvene rizike, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i ljude koji ne mogu sebi da priušte hlađenje. U Evropi su smrtni slučajevi povezani sa vrućinom povećani za 30 procenata u poslednje dve decenije.

Istraživanja pokazuju da toplotni talasi koji stižu rano u sezoni mogu biti opasniji od kasnijih, jer se telo još nije prilagodilo i ljudi nisu spremni da se nose sa njima.

Sve više ljudi umire od vrućine

Američka Agencija za zaštitu životne sredine navodi da su toplotni talasi postali duži, češći i intenzivniji u poslednjih 70 godina. Istovremeno, sezona u kojoj su mogući toplotni udari značajno se proširila - sa manje od 50 dana u 1990-im na 70 dana u 2020-im.

Visoke temperature iznad 32,2 °C već su ove godine pogodile veće delove kopna nego što je uobičajeno. Od početka januara do sredine juna ove godine, 163 od 171 dana bilo je iznad proseka u pogledu količine kopna pogođenog ovom vrućinom.

Tokom januara, marta, kraja aprila, maja i početka juna, zabeležene su veće površine pogođene visokim temperaturama nego bilo koje godine od 1980. godine, što se poklopilo sa produženim ranim toplotnim talasima u Južnoj Aziji.

Toplotni talasi početkom leta imaju širok spektar posledica - menjaju obrasce rasta useva, pogoršavaju nestašicu vode i produžavaju sezonu požara. Ove nedelje je na grčkom ostrvu Hios proglašeno vanredno stanje, a stanovnici su evakuisani jer su šumski požari opustošili šumska područja, među prvima u godini. Nakon godina sušnih i izuzetno toplih sezona, Grčka se pripremila sa rekordnim brojem vatrogasaca.

Neuobičajeno visoke temperature stigle su i do Švajcarskih Alpa, gde su glečeri počeli da se tope i gube masu nekoliko nedelja ranije nego obično, rekao je glaciolog Matijas Hus, šef švajcarskog programa za praćenje glečera GLAMOS.

- Definitivno ne izgleda dobro za švajcarske glečere - napisao je Hus na društvenim mrežama. 

Toplotni talasi ne pogađaju samo Severnu Ameriku i Evropu. Japan je poslednjih dana zabeležio niz oboreni dnevni temperaturni rekordi. Temperature su takođe znatno iznad normale u Mongoliji, Rusiji i zapadnoj Kini - u nekim gradovima čak 10°C iznad proseka.

Led se topi, šume gore, ljudi beže.

Naučnici jasno povezuju globalno zagrevanje sa emisijama gasova staklene bašte koje ljudi ispuštaju u atmosferu - uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva - tokom poslednja dva veka. Emisije nastavljaju da rastu, a tempo zagrevanja se ubrzava: deset najtoplijih godina u istoriji zabeleženih dogodilo se u poslednjoj deceniji. Zemlja takođe zadržava više toplote u svojim okeanima, što podiže temperaturu mora. A veća vlaga u atmosferi dovodi do jačih uragana, ciklona i razornijih poplava.

Kada je toplotni talas pogodio Britaniju pre nekoliko dana, naučnici iz grupe World Weather Attribution rekli su da se takav događaj može očekivati svakih pet godina. Pre industrijske ere, jugoistočna Engleska bi doživela sličan toplotni talas jednom u 50 godina. „Svi podaci pokazuju snažan i statistički značajan porast junskih toplotnih talasa kako se svet zagreva", zaključili su naučnici.