Svetska vlada neće biti uspostavljena sada, već nakon nuklearnog rata: Dugin otkriva planove globalista

Bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja i baze za obogaćivanje urana Fordou od strane američkog vazduhoplovstva početak je Trećeg svetskog rata.

Nuklearno oružje više nikoga ne zaustavlja, a napadi na nuklearna postrojenja su u suštini sankcionisani i od strane Izraela, koji nije dobio odlučan odgovor na međunarodnom nivou, i sada od strane SAD. Toliko je crvenih linija pređeno da je nejasno da li uopšte još ima nepređenih, analizira ruski politikolog Aleksandar Dugin. Prenosimo najvažnije delove njegove ekspertize.

Sve se ovo direktno tiče Rusije. Kijevski nacisti su već pokušali više puta da napadnu nuklearna postrojenja na ruskoj teritoriji, a napadi na aerodrome strateške avijacije, koji izuzetno podsećaju na izraelsku taktiku u Iranu, ne ostavljaju sumnju: ovo je sada potpuno prihvatljiv metod vođenja vojnih akcija protiv bilo koga.

Ako još nema direktnih nuklearnih udara, onda je to samo - pitanje vremena. Pandorina atomska kutija je otvorena.

Mnogo puta je Čehovljeva metafora o pištolju na pozornici povezivana sa nuklearnim oružjem: „Ako okačite pištolj na zid u prvom činu, onda on morate da opali u sledećem. U suprotnom, nemojte ga tamo kačiti."

Pištolj okačen o zid u prvom činu bio je - Hladni rat. Sada počinju da njime pucaju. I, to je neizbežno.

Sergej Karaganov je o tome počeo da priča davno, ali svi su ga smatrali panikerom ili nekim ko preteruje. A on je jednostavno upozoravao na neizbežno.

Međutim, da bismo zamislili nuklearne ratove budućnosti, vredi razmisliti pod kojim ideološkim zastavama će se voditi. Kakvoj budućnost su namenjeni, jer kada započinje svetski rat, potrebno je imati barem najpribližniju predstavu o tome šta će se dalje desiti.

Hajde da pogledamo situaciju očima globalista - onih koje su Tramp i njegove pristalice nedavno nazivali „dubokom državom", ali čije oruđe oni sami postaju pred našim očima.

Ideologija globalizma i njihov pogled na budućnost sastoji se od dve faze.

Prva faza je uspostavljanje totalne moći svetske vlade i ukidanje suverenih država - rudimenta Vestfalskog sistema. Da bi se to postiglo, potrebno je izvršiti potpuno mešanje svih naroda, ukinuti nacionalne granice i pretvoriti celo čovečanstvo u jedan lonac za topljenje.

Pored toga, neophodno je dovesti princip individualizma do krajnjih granica i ukinuti rod, čineći ga stvarnošću izbora (kao što su liberali ranije učinili stvarnošću izbora religiju, klasu i naciju).

Oni koji to ometaju i zastupaju suverenitet i tradicionalne vrednosti moraju biti uništeni.

Ovako je kolektivni Zapad video budućnost pre Trampa, boreći se protiv Rusije u Ukrajini, spremajući se za rat sa Kinom i erodirajući islamski svet obojenim revolucijama, pa čak i direktnim invazijama.

Istovremeno, globalisti su takođe podrivali moć Hinduista u Indiji.

Prvi čin je već pretpostavljao upotrebu nuklearnog oružja, pošto prepreke na putu svetske vlade moraju biti uništene po svaku cenu, a čovečanstvo u celini ovde nije šteta - već ga ima više nego dovoljno, ako se računa čisto kvantitativno.

Sve je išlo u ovom pravcu pre Trampove pobede, kada se kolektivni Zapad kretao po ovom planu. Tramp i njegov pokret MAGA (Make America Great Again) pobedili su na američkim izborima upravo zato što su se protivili takvom projektu budućnosti. To je uključivalo antimilitarizam, antiintervencionizam, odbijanje ilegalnih migracija i zabranu LGBT.

Izrael je započeo rat protiv Irana, napao njegov nuklearni potencijal, a Tramp se pridružio ovom ratu i bombardovao iranski atomski centar Fordo.

Ako otvorite Pandorinu kutiju, ne možete je zatvoriti. A Tramp ju je otvorio.

Najlogičnija pretpostavka je sledeća: planovi globalista za gladak i dobrovoljan prenos vlasti na svetsku vladu počeli su da zastaju, a zatim su došli do ćorsokaka.

Uspon Rusije i Kine, kretanje ka civilizacijskom suverenitetu Indije, islamskog sveta, Afrike i Latinske Amerike, pojava i jačanje BRIKS, direktno su suprotstavili multipolarnost globalnoj unipolarnosti. A rat kolektivnog liberalno-globalističkog Zapada protiv svetske većine, čak i ako je nuklearan, mogao bi se završiti ne u korist Zapada.

Zato je doneta lukava odluka da se ne odupiru konzervativnom zaokretu, rastu nacionalizma i populizma, kao i jačanju multipolarnosti, već da ih iskoriste za svoje svrhe.

Odlučeno je da se odloži uspostavljanje svetske vlade, a za sada da se usvoji srednji projekat „sukoba civilizacija". U tu svrhu je dozvoljen uspon na vlast nacionaliste Trampa u Sjedinjenim Državama. Znak je bio „Belamijev pozdrav", koji je dva puta izveo Ilon Mask, a zatim Stiv Benon i drugi učesnici Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC), gde je bio prisutan i potpredsednik SAD DŽ. D. Vens.

Sada je lice Amerike postao nacionalizam. Izgleda da je to potpuna suprotnost internacionalizmu globalista. Ali ako uzmemo u obzir dugoročne planove za pokretanje nuklearnog rata, onda je to upravo najbrži način za postizanje rezultata.

Ukrajina u svom sadašnjem stanju je još jedan instrument globalista. U njoj  neonacizam već cveta u svom najotvorenijem obliku, a rehabilitacija nacističkih zločinaca, progon na jezičkoj i verskoj osnovi postali su svakodnevna praksa. I opet nuklearni faktor. Konstantno granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane, pokušaji napada na Kursku nuklearnu elektranu i, konačno, napad na rusku nuklearnu trijadu. I sve to, naravno, ne samo uz odobrenje globalista, već pod njihovom direktnom kontrolom i po njihovim instrukcijama.

Glavni zaključak je: sasvim je moguće da su upravo globalisti odlučili da drugačije formalizuju nuklearni sukob, ka kome su i ranije vodili. Ne samo sukob između kolektivnog Zapada i multipolarnog čovečanstva (ovde možete izgubiti), već rat svih protiv svih, koristeći čak i svoje neprijatelje, poput Trampa, za svoje sopstvene ciljeve.

U ovom slučaju, svetska vlada neće biti uspostavljena sada, već posle nuklearnog rata, kada značajan deo čovečanstva nestane, a ostatak bude molio za bilo kakav mir po bilo kom osnovu, a roboti i veštačka inteligencija zauzimalu vodeće pozicije, budući da savremeni ratovi zavise gotovo isključivo od njih.

Dakle, singularnost neće doći dobrovoljno, već kroz talas totalnog nasilja. I tu se otkriva značenje „Belamijevog pozdrava".