Ruska ratna doktrina u Ukrajini: Od munjevitog udara do iscrpljivanja neprijatelja

Od neuspelog blitzkriega do iscrpljujućih artiljerijskih duela, Rusija je tokom rata u Ukrajini primenila niz vojnih strategija – od klasičnih sovjetskih šablona do prilagođenih, savremenih operacija zasnovanih na borbi za resurse, teritoriju i psihološku dominaciju.

Rat u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, iznedrio je raznolike vojne pristupe sa obe strane, ali posebno sa ruske strane – od pokušaja brze invazije do ratova iscrpljivanja i osvajanja grada po grada, sela po sela. Ruska vojska je, uz prisustvo Vagnerovih snaga, korišćenje dronova, masovne artiljerijske paljbe i logističkog inženjeringa, demonstrirala čitav spektar vojnih doktrina, s promenjivim uspehom.

1. Munjeviti udar ("blitzkrieg") – neuspeh na početku

U prvoj fazi sukoba, Rusija je pokušala klasičnu strategiju munjevitog udara – brzo osvajanje Kijeva i obezbeđivanje ključnih političkih i vojnih tačaka. Ova strategija je uključivala desantne snage kod Hostomelja, prodor oklopno-mehanizovanih kolona i pokušaj "odsecanja glave" ukrajinskom rukovodstvu.

Rezultat:
Neuspeh. Ukrajinska odbrana, podstaknuta obaveštajnim podacima NATO-a i odlučnom odbranom, zaustavila je napredovanje, a ruske snage su se povukle iz severne Ukrajine već u martu 2022.

2. Artiljerijski rat iscrpljivanja – ruski favorit

Nakon povlačenja sa severa, Rusija je usmerila strategiju ka Donbasu i jugoistoku Ukrajine. Oslanjanje na tešku artiljeriju postalo je temelj ruske taktike. Cilj je bio potpuno uništenje odbrambenih tačaka pre nego što kopnene snage uđu.

Karakteristike:

Masovno granatiranje urbanih područja

Sporo ali sigurno napredovanje (tzv. "grind war")

Korišćenje samohodnih haubica, višecijevnih raketnih sistema i termobaričnih bombi

Primer: Bahmut, Avdejevka, Marijupolj

Rezultat:
Taktički uspeh uz velike gubitke i razaranje, ali uz ogromnu cenu u ljudstvu i infrastrukturi.

Foto: Tanjug/AP

 

3. Elektronsko ratovanje i ometanje komunikacija

Ruske snage su tokom rata intenzivno koristile elektronsko ratovanje (EW), ometajući GPS, radio-signale i upravljanje dronovima, pokušavajući da poremete ukrajinsku koordinaciju, naročito na linijama fronta.

Rezultat:
Delimičan uspeh – u pojedinim zonama fronta ukrajinske bespilotne letelice gube kontakt, ali zapadna tehnologija i NATO komunikacione mreže delimično neutralizuju ruske prednosti.

Foto: Shutterstock

 

4. Strategija "ratne ekonomije" – iscrpljivanje Zapada

Pored klasičnih vojnih strategija, Moskva vodi i rat ekonomije – zasnovan na iscrpljivanju Ukrajine i njenih zapadnih saveznika kroz produžavanje sukoba, izazivanje energetske krize (gas, nafta), sabotažu snabdevanja i izazivanje političkih podela u EU i SAD.

Rezultat:
Usporavanje isporuke pomoći Kijevu i umor Zapada, ali ne i potpuni prekid podrške.

Foto: NIS

 

5. Upotreba privatnih vojski – eksperiment sa Vagnerom

Grupa Vagner, koja je delovala kao poluoficijelna produžena ruka Kremlja, pokazala se kao ključna u borbama za Bahmut. Njihov model je bio brutalniji, oslonjen na zatvorenike i visoku stopu gubitaka, ali uz ekstremnu efikasnost u urbanim sukobima.

Rezultat:
Kratkoročni uspesi u zauzimanju teritorije, ali uz političku nestabilnost – što je kulminiralo Prigožinovim maršem na Moskvu i njegovom smrću.

Foto: EPA

 

6. Dronovi i "jeftini rat" – inovacija u drugoj fazi

Rusija je, naročito od 2023, sve više koristila iranske dronove Šahed, ali i domaće letelice za napade duboko u ukrajinsku teritoriju. Cilj je bio poremetiti civilnu infrastrukturu (energetsku mrežu, železnice, skladišta), po principu "jeftinih udaraca".

Rezultat:
Efekat psihološkog pritiska i oštećenja infrastrukture, ali i dalje ispod strateškog dometa zbog ukrajinske PVO.

Foto: EPA

 

Rusija u Ukrajini ne vodi samo jedan rat, već čitav niz paralelnih sukoba – vojni, informacioni, energetski i psihološki. Nakon neuspešnog pokušaja brzog sloma Ukrajine, strategija je prešla u model iscrpljivanja, teritorijalnog napredovanja "metar po metar", uz pokušaj da se vreme pretvori u savezničku silu. Ključ uspeha ruske strategije leži u njenoj prilagodljivosti, uprkos taktičkim neuspesima i velikim ljudskim gubicima.