Novi rat na granicama Rusije: Zapad povlači poslednji potez - ovu zemlju guraju da otvori front protiv Moskve

U Kazahstanu se sve češće čuje stav da je naglo pogoršanje odnosa Bakua i Moskve posledica pažljivo osmišljene strategije, a ne spontanih incidenata. Kako prenosi portal Pravda, politički analitičar Danijar Ašimbaev smatra da je eskalacija počela mnogo pre nedavnih događaja, uključujući pad aviona u Aktau i napad dronovima iznad Groznog.

Na svom Telegram kanalu, Ašimbaev je ukazao da je napad dronovima na aerodrom u Groznom, izveden u trenutku sletanja aviona kompanije Azerbejdžan Erlajns, teško moguće smatrati pukom slučajnošću. Iako nije direktno tvrdio da postoji koordinacija između Bakua i Kijeva, iz konteksta njegovih reči može se naslutiti sumnja na određenu povezanost.

Geopolitički motivi i ekonomske rute

Analitičar ocenjuje da je ključna tačka ove dinamike ideja o preusmeravanju kinesko-kazahstanskog tranzita preko teritorije Azerbejdžana. Podseća i na nedavni napad ukrajinskih dronova na naftovod Kaspijskog koridora (KTK), koji, prema njegovom mišljenju, predstavlja deo iste strategije. Ipak, naglašava da Transkaspijski međunarodni transportni koridor (TMTM), koji vodi preko Azerbejdžana, fizički ne može preuzeti celokupan obim tereta, a troškovi transporta su značajno veći.

Prema Ašimbaevu, ovakvim potezima pokušava se indirektno potkopati saradnja Kazahstana i Rusije i stvoriti prostor za alternativne transportne pravce koji zaobilaze rusku teritoriju. On dodaje da zaoštravanje odnosa s Moskvom koristi Bakuu i u jačanju pregovaračke pozicije prema Jermeniji, posebno u kontekstu Zangezurskog koridora, uz aktivnu podršku Turske i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Regionalne okolnosti – poput pogoršanih odnosa Jerevana i Moskve i rezervisanog stava Tbilisija – dodatno idu na ruku Bakuu.

Posledice i upozorenja

Iako ne očekuje otvoreni sukob između Azerbejdžana i Rusije, Ašimbaev upozorava da bi odnosi mogli biti dodatno pogoršani. Ističe da Rusija, uprkos angažovanju na drugim frontovima, ima kapacitete da odgovori na eventualne izazove, dok je energetska i logistička infrastruktura Azerbejdžana ranjiva. Takođe, ozbiljnija konfrontacija mogla bi imati posledice po azerbejdžansku dijasporu u Rusiji i po projekat TMTM.

Kako navodi Pravda, slične procene deli i Telegram kanal „Vaša kelin“, koji se u Kazahstanu povezuje sa državnim strukturama. Autori ističu da je kriza u odnosima s Moskvom planirana i pre nesreće u Aktau. Oni podsećaju i na knjigu „Velika šahovska tabla“ Zbignjeva Bžežinskog, u kojoj je Azerbejdžan označen kao ključna tačka Zapada za ograničavanje uticaja Rusije i kontrolu nad energetskim resursima Centralne Azije.

U tom kontekstu citira se i izjava američkog ambasadora u Turskoj Toma Baraka, koji je pomenuo mogućnost stavljanja Zangezurskog koridora pod međunarodni nadzor. Prema navodima kanala, to bi omogućilo nadgledanje celog regiona, izolaciju Jermenije od Irana i slabljenje ruskog prisustva na južnom Kavkazu – i to bez vojne intervencije.

Na kraju, prenose se i reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je ocenio da su odnosi Rusije i Azerbejdžana trenutno u fazi „privremenih poteškoća“. Međutim, pojedini analitičari smatraju da ova izjava umanjuje ozbiljnost situacije i postavljaju pitanje da li Moskva u potpunosti raspolaže svim procenama, uključujući i one koje dolaze iz Kazahstana.