FBI povukao šokantan potez: Amerika na nogama, Trampovo ime misteriozno netalo sa spiska - klupko se polako odmotava...

Prema pisanju Bloomberga, ime Donalda Trampa nalazilo se u dokumentima koji se odnose na slučaj Džefrija Epstajna. Međutim, kako se navodi, FBI je u završnoj fazi obrade izbrisao Trampovo ime iz objavljene dokumentacije.

Tri izvora upućena u ceo proces tvrde da je odeljenje FOIA, zaduženo za pristup informacijama, zacrnilo ime bivšeg predsednika SAD, kao i drugih poznatih ličnosti, navodi Blumberg.

Kako je izgledala cenzura dokumenata

Tim koji je radio na konačnoj proveri opsežne dokumentacije uklonio je podatke pre nego što su Ministarstvo pravde i FBI prošlog meseca saopštili da bi „dalje objavljivanje materijala bilo neprimereno i neopravdano“. Zvanično objašnjenje glasi: Tramp je u vreme istrage bio privatno lice, pa ima pravo na zaštitu privatnosti.

Foto: Reuters

MAGA ne odustaje od „slučaja Epstajn“

Uprkos tome, MAGA pokret ne popušta i zahteva potpunu deklasifikaciju. Za Trampa to postaje problem, jer njegova politička baza ne odustaje od zahteva.

Podsetimo, Džefri Epstajn je 2008. priznao krivicu za blaže optužbe na Floridi i tako izbegao teže federalne optužnice za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Međutim, 2019. posle istrage Miami Heralda, Epstajn je optužen za seksualnu trgovinu maloletnicama na saveznom nivou. Mesec dana kasnije pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji. Zvanična verzija – samoubistvo.

Foto: reuters

Njegova smrt ponovo je podgrejala interesovanje Trampovih pristalica, koje je preraslo u opsesiju. Tokom kampanje, Tramp je obećao da će „deklasifikovati sve što vlada zna o Epstajnu“. Bivša glavna državna tužiteljka Floride, Pam Bondi, tada je izjavila:

- Javnost ima pravo da zna istinu. Ako neko i dalje pokušava da sakrije svoje ime u tim dokumentima, za to nema zakonskog osnova, osim ako nije reč o detetu, žrtvi ili saradniku tužilaštva.

Prva faza objavljivanja – fijasko u Beloj kući

U februaru je Bondi u Beloj kući najavila „prvu fazu“ objavljivanja „Epstajnovih dosijea“. Na događaju su prisustvovali desničarski influenseri poput Džeka Posobika, a novinarima su podeljeni registratori sa oznakom „Epstein Files“ i sloganom „Najtransparentnija administracija u istoriji“.

Ali umesto novih otkrića, ispostavilo se da je većina dokumenata – uključujući čuvenu „crnu knjigu“ Epstajna – već bila objavljena tokom suđenja Gislajn Maksvel.

Trampovi pristalice su besne, a i Bondi je izrazila nezadovoljstvo. Uputila je pismo direktoru FBI-ja Kašu Patelu, tražeći objašnjenje zašto nedostaju traženi dokumenti.

Pritisak na FBI i noćna obrada 100.000 dokumenata

Pod pritiskom, Patel je naredio agentima FBI-ja da pregledaju sve dokumente povezane sa Epstajnom – više od 100.000 fajlova. U posao je bilo uključeno skoro 1.000 ljudi koji su radili danonoćno.

Ipak, među višim zvaničnicima FBI-ja pojavilo se protivljenje. Šef FOIA odeljenja, Majkl Sajdel, optužen je da Bondi nije dobila sve spise. Dobio je ponudu: penzija ili otkaz. Izabrao je odlazak.

Proverom je utvrđeno mnoštvo poznatih imena, uključujući Donalda Trampa, ali FBI ih je zacrneo pozivajući se na dva izuzetka iz Zakona o slobodi pristupa informacijama: zaštitu privatnosti građana i zabranu objavljivanja ličnih podataka iz krivičnih predmeta koji bi mogli predstavljati „neopravdano zadiranje u privatnost“.

Zvaničnici su naglasili da je isti princip primenjen i na druge poznate osobe. Ministarstvo pravde i FBI odbili su da daju dodatne komentare.

Zaštita privatnosti i bes javnosti

Takva praksa nije neuobičajena: čak i kod poznatih ličnosti privatnost se štiti, osim kada objava direktno razotkriva nezakonite radnje.

U julu su FBI i Ministarstvo pravde saopštili da su prikupili više od 300 GB podataka o Epstajnovom slučaju, ali da „dalja objavljivanja nisu primerena“ jer je deo materijala zapečaćen sudskim nalogom.

Ova odluka izazvala je bes konzervativnih aktivista. Popularni podkaster Džo Rogan optužio je administraciju za „gaslajting“, odnosno pokušaj da ubedi pristalice da sakrivanja nema.

Tramp je, s druge strane, pokušao da ublaži štetu, optuživši demokrate za „lažni Epstajnov skandal“.

Šta dalje?

Pravnici smatraju da su šanse da Trampovo ime bude otpečaćeno minimalne, osim ako on sam ne potpiše odricanje od prava na privatnost. Drugi scenario – potpuna objava kada svi akteri pomenuti u dosijeima više ne budu živi.