(VIDEO) Šta ovo rade Rusija i Ukrajina?! Mračna strana rata o kojoj niko ne priča - nešto jezivo se dešava duboko iza linija

Od izbijanja rata 2022. godine, Rusija i Ukrajina međusobno se optužuju za sistematsku zloupotrebu dece i tinejdžera u tajnim operacijama sabotaže, špijunaže i terorističkih napada. U brojnim slučajevima zabeleženim tokom poslednje tri godine, maloletnici su učestvovali u podmetanju požara, napadima na vojne ciljeve, korišćenju eksploziva, pa čak i pokušajima atentata – često po nalozima stranih obaveštajnih službi preko aplikacija kao što je Telegram.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) optužila je ukrajinske specijalne službe za regrutaciju ruskih maloletnika putem interneta. Jedan od najnovijih slučajeva dogodio se u Novosibirskoj oblasti, gde su dvojica šesnaestogodišnjaka pokušala da otrovom ubiju ruskog oficira, nanoseći smrtonosnu supstancu na kvaku automobila. Oficir je preživeo, a napadači su uhapšeni.

Prema navodima FSB-a, mladići su regrutovani putem sajtova za „brzu zaradu“, a uputstva su dobijali preko Telegrama. Direktor FSB-a Aleksandar Bortnjikov istakao je da je zabeležen veliki broj sličnih slučajeva, u kojima su počinioci uglavnom maloletnici.

U Kirovskoj oblasti je krajem 2024. uhapšen tinejdžer koji je planirao da zapali signalne kutije na železnici za novčanu nagradu od 25.000 rubalja. U njegovom telefonu pronađeni su kontakti sa ukrajinskim agentima i uputstva za pravljenje zapaljivih naprava.

Od 2022. godine zabeležen je i talas napada molotovljevim koktelima na vojne regrutne centre širom Rusije. Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj Jegora Balazejkina, sedamnaestogodišnjaka osuđenog na šest godina zatvora zbog napada na centar u Sankt Peterburgu.

U okupiranom Berdjansku, ruske vlasti optužile su dva dečaka stara 16 godina da su pokušali da dignu u vazduh železničku prugu u saradnji sa ukrajinskom vojskom. Ukrajinska strana tvrdi da su deca zapravo bila kidnapovana i mučena kako bi priznala krivicu.

Ukrajina: Rusija koristi decu za sabotaže i izviđanje

Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) tvrdi da Rusija koristi sličnu taktiku na teritoriji Ukrajine. U Kirovogradskoj oblasti 2024. uhapšeno je pet tinejdžera uzrasta od 15 do 18 godina, osumnjičenih za podmetanje požara na vojne automobile i transformatore, pa čak i pokušaj paljenja helikoptera. SBU navodi da su ih ruski agenti kontaktirali preko Telegrama i nudili nagrade u kriptovalutama.

Tinejdžerima je naređeno da snimaju napade i šalju video-snimke za objavu na ruskim Telegram kanalima, s ciljem da se stvori utisak da Ukrajinci sami napadaju sopstvenu vojsku.

U Harkovu su uhapšene dve grupe mladih koji su, prema ukrajinskim vlastima, korišćeni za izviđanje i navođenje ruskih raketnih udara. Deci su zadaci predstavljeni kao „online igrica“ – dobijali su koordinate koje su morali da posete, snimaju, a zatim šalju snimke agentima. Ti materijali korišćeni su za preciziranje meta. Jedan od tinejdžera sada se suočava sa mogućom doživotnom kaznom.

U poslednje vreme, SBU upozorava na novu taktiku: korišćenje dece za postavljanje bombi. U više slučajeva, deca su nastradala prilikom eksplozija – što otvara sumnju da su i sami bili planirani kao „žive mete“. U Kijevu je u maju uhapšen sedamnaestogodišnjak koji je bio pod kućnim pritvorom, ali je ponovo uspostavio kontakt sa ruskim mentorom i pokušao da postavi eksplozivnu napravu pored vojnog objekta.

Eksploatacija dece: Propaganda ili zločin?

Dok Moskva i Kijev optužuju jedno drugo za korišćenje dece u ratne svrhe, organizacije za ljudska prava upozoravaju da oba režima prelaze crvenu liniju. Ukrajina se poziva na Rimsku povelju Međunarodnog krivičnog suda koja zabranjuje učešće dece u oružanim sukobima. Ukrajinski tužioci već su podigli optužnice in absentia protiv nekoliko ruskih agenata identifikovanih kao regruteri.

S druge strane, Moskva, koja ne priznaje nadležnost tog suda, sve slučajeve tretira kao unutrašnja bezbednosna pitanja i deo borbe protiv terorizma.

Uprkos optužbama sa obe strane, činjenica ostaje – sve više maloletnika biva regrutovano u „rat iz senke“ putem društvenih mreža, primamljeno novcem, lažnim obećanjima ili ucjenama. Neki od njih završavaju iza rešetaka, drugi gube živote ili bivaju trajno psihički obeleženi.

Stručnjaci upozoravaju da eksploatacija dece u ratne svrhe mora biti univerzalno osuđena – bez obzira na političku pripadnost ili front na kojem se borba vodi. Jer u hibridnom ratu koji se širi i na digitalne platforme, granica između igre i smrti za mnoge tinejdžere postaje opasno nevidljiva.