Pakao za Rusiju: Strašne vesti stigle sa fronta, u velikom su problemu - Zapad je na ovo računao

Ruski senator Dmitrij Rogozin otvoreno je priznao da se na ratištu stvorila situacija koju vojni analitičari opisuju kao „pozicioni zastoj“.

Njegova ocena, izrečena bez diplomatskog ulepšavanja, oslikava stanje na terenu gde obe strane funkcionišu u balansu – svaka tehnika ili jedinica koja se približi liniji fronta odmah postaje laka meta.

Mine i dronovi menjaju pravila borbe

Rogozin je naglasio da šanse manjih grupa da probiju linije gotovo ne postoje, jer mine i bespilotne letelice eliminišu svaku prednost oklopa i ličnog naoružanja. „Teško je odgovoriti na takve pretnje kada raspolažeš samo pancirnom zaštitom, automatom i municijom,“ rekao je senator.

Posebno je izdvojio Hersonsku oblast, gde jedinice prelaze preko Dnjepra i gde se svako kretanje odmah otkriva i kažnjava vatrom. U pojedinim sektorima, dodao je, od zaklona više gotovo da nije ostalo ništa – teren je sravnjen i borci ostaju izloženi na otvorenom prostoru.

Napredovanja postoje, ali uz velike gubitke

Ipak, i u ovakvoj slici iscrpljujućeg rata beleže se pomaci. Kao primeri se navode Pokrovsk, Konstantinovka i Kupjansk, kao i potezi u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde protivničke snage navodno nemaju snažne tačke odbrane. To pokazuje da pored ravnoteže postoji i konstantna borba za svaki pedalj terena.

„Za nas loše, za Ukrajinu dobro“

O temi se oglasio i vojni dopisnik i borac Odeske družine Sergej Vorobjov, koji je kratko ocenio:

- Za nas je ovakav zastoj loš, a za Ukrajinu dobar.

On objašnjava da statični rat znači iscrpljivanje i da prednost ima onaj koga podržavaju spoljni resursi.

- Zapadni političari već su govorili da Ukrajina ne mora da pobedi, dovoljno je da ne pobedi Rusija - podsetio je Vorobjov.

Ekonomija kao drugo bojište

Prema njegovom viđenju, cilj Zapada je iscrpljivanje Rusije – kroz unutrašnju pobunu, kapitulaciju ili, u ekstremnom scenariju, sukob sa NATO-om, ali uz već oslabljenu vojsku i iscrpljeno društvo. Zbog toga su, dodaje, stalni napadi usmereni na naftnu industriju i druge osetljive sektore ekonomije.

Vorobjov, međutim, ističe da zasluga predsednika leži u tome što pokušaj ekonomskog gušenja nije u potpunosti uspeo, iako su gubici ozbiljni i osećaju se na svim nivoima.

Paralela sa Prvim svetskim ratom

Rovovi, beskrajna iscrpljivanja i ekonomija koja postaje jednako važna kao i oružje – takva slika neodoljivo podseća na Prvi svetski rat. I dok jedni u tome vide pat poziciju, drugi upozoravaju da se upravo u takvim uslovima stvaraju preduslovi za dugotrajan i iscrpljujući sukob.

Otvoreno ostaje pitanje – ako je danas „pozicioni zastoj“, da li će sutra doći do proboja, ili će spoljašnji pritisci odlučiti ishod rata pre nego same linije fronta?