Samo nam je još ovo falilo... Hoće da oforme "islamski NATO" - evo koje zemlje bi ga činile

Zalivska država Katar nije mogla ništa da preduzme protiv balističkih raketa koje je Izrael ispalio na nju pre otprilike dve nedelje. Prema medijskim izveštajima, oko deset izraelskih borbenih aviona letelo je iznad Crvenog mora 9. septembra, pazeći da ne uđu u vazdušni prostor bilo koje druge države, pre nego što su ispalili rakete u napadu poznatom kao "Over the horizon" (prim. prev. Preko horizonta).

To znači da balističke rakete putuju u gornje slojeve atmosfere ili čak u svemir, a zatim se vraćaju nazad. Krajnja meta izraelskih raketa bili su pripadnici terorističke grupe Hamas, koji su se u luksuznoj četvrti katarske prestonice Dohe sastali kako bi razgovarali o mogućem prekidu vatre u Gazi. Šest osoba je poginulo, iako se čini da one nisu bile cilj Izraela.

S obzirom na to da su rakete doletele neočekivano, Katar nije mogao efikasno da se odbrani. Najvažnija zaštita Katara od Izraela zapravo nema nikakve veze sa sofisticiranim sistemima protivraketne odbrane. SAD, kao najvažniji saveznik Izraela, ima svoju najveću regionalnu bazu u Kataru i nedavno je toj zemlji dodelio status "glavnog saveznika van NATO".

Ali to, izgleda, nije bilo dovoljno da zaustavi Izrael u njegovom prvom poznatom napadu na jednu zalivsku arapsku državu. To je ujedno i potez za koji su SAD potencijalno morale da znaju, piše Deutsche Welle.

SAD se smatra nepouzdanim

- Izraelski napad je poljuljao poverenje zemalja regiona u njihove veze sa SAD i približiće ih jedne drugima. Ove naftne monarhije su previše slične, tako direktan napad na njihov suverenitet i osećaj bezbednosti neprihvatljiv je za sve njih - napisala je Kristin Divan, viša saradnica u Arab Gulf States Institute u Vašingtonu, nedugo nakon napada.

Kao rezultat toga, "vladari u Persijskom zalivu nastavljaju potragu za većom strateškom autonomijom i sve su odlučniji da se zaštite od rizika zavisnosti od SAD", potvrdila je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Chatham House-u, u autorskom tekstu za britanski Guardian.

Zbog svega toga, protekle nedelje sve više se govorilo o formiranju "islamskog NATO", odbrambenog saveza islamskih i arapskih država koji bi funkcionisao slično Severnoatlantskom savezu, odnosno NATO.

Na hitnom samitu, koji su prošle nedelje organizovali Arapska liga i Organizacija islamske saradnje, egipatski zvaničnici predložili su zajedničke snage za arapske zemlje, nešto poput NATO.

U govoru na samitu, irački premijer Mohamed Šia al-Sudani pozvao je na kolektivan pristup regionalnoj bezbednosti. Šest članica Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, saopštilo je da će aktivirati odredbu iz sporazuma o zajedničkoj odbrani potpisanog 2000. godine, prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Nakon hitnog samita, ministri odbrane država Zaliva održali su još jedan sastanak u Dohi i dogovorili poboljšanje razmene obaveštajnih podataka i izveštaja o stanju u vazduhu, kao i ubrzano uvođenje novog regionalnog sistema za upozorenje od napada balističkim raketama. Takođe su najavljene i zajedničke vojne vežbe.