Između Jupitera i Marsa se dešava nešto šokantno: Spremite se za promenu biblijskih razmera

Asteroidni pojas između Marsa i Jupitera možda neće postojati zauvek — naučnici su utvrdili da ovaj kosmički region neprekidno gubi masu, a sada je poznat i razlog.

Novo istraživanje pokazuje da gravitacioni uticaji i sudari među asteroidima postepeno „melju“ materijal pojasa, čime se menja izgled unutrašnjeg Sunčevog sistema i utiče na Zemlju.

Ostatak neuspele planete

Asteroidni pojas formirao se pre oko 4,6 milijardi godina, u vreme kada je naš Sunčev sistem nastajao. Materijal koji je tada kružio između Marsa i Jupitera trebalo je da se spoji u novu planetu, ali je snažna gravitacija Jupitera to sprečila. Umesto toga, nastali su česti i destruktivni sudari, a rezultat je pojas koji danas sadrži svega oko tri odsto mase Meseca, rasute na ogromnim prostranstvima, prenosi Sajens alert.

Gravitacione rezonancije sa Jupiterom, Saturnom i Marsom i dalje remete orbite asteroida, šaljući delove ka unutrašnjem Sunčevom sistemu — prema Zemlji — ili ka Jupiteru. Preostali fragmenti međusobno se sudaraju i pretvaraju u finu meteoritsku prašinu.

Naučnici izračunali stopu „nestajanja“ pojasa

Tim koji je predvodio Hulio Fernandes sa Univerziteta Republike u Urugvaju izračunao je brzinu gubitka mase Asteroidnog pojasa. Prema studiji objavljenoj na platformi arXiv, pojas trenutno gubi oko 0,0088% mase kroz međusobne sudare asteroida. Na vremenskoj skali od milijardi godina, to predstavlja ogroman gubitak materijala.

Oko 20% izgubljene mase završava kao asteroidi i meteoroidi koji prelaze Zemljinu orbitu i mogu izazvati spektakularne meteorske pljuskove. Ostatak — čak 80% — pretvara se u prašinu koja se prostire između Sunca i unutrašnjih planeta, reflektuje svetlost i vidljiva je sa Zemlje kao slab sjaj na nebu pred svitanje ili posle zalaska sunca.

Ključ za razumevanje prošlosti i budućnosti Zemlje

Veliki asteroidi poput Cerere, Veste i Palade više ne učestvuju u gubitku mase, jer su gravitaciono stabilni. Naučnici procenjuju da je pre oko 3,5 milijardi godina Asteroidni pojas bio i do 50% masivniji nego danas, što se poklapa sa geološkim dokazima o smanjenju intenziteta kosmičkog bombardovanja.

Asteroidni pojas nije statična tvorevina, već dinamična i stalno promenljiva struktura. Njegovo postepeno osipanje pomaže naučnicima da objasne istoriju udara koji su oblikovali Zemlju i daje ključne podatke za modeliranje budućih pretnji od objekata koji mogu prići našoj planeti.