UN iznele tešku optužbu na račun Rusije!

Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN) zaključila je da napadi dronovima koje su ruske snage izvodile na civile u jugoistočnoj Ukrajini predstavljaju zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

U izveštaju objavljenom ove nedelje, komisija je navela da su ruske snage, "pod centralizovanim komandovanjem", sistematski koristile dronove kako bi "namerno ciljali civile i civilne objekte, prouzrokujući štetu i uništenje", preneo je Gardijan.

Izveštaj je sastavila nezavisna međunarodna komisija UN za istragu o Ukrajini, a fokusira se na tri ukrajinske regije, Herson, Nikolajev i Dnjepar, koje se nalaze blizu prve linije fronta i gde su napadi dronovima postali učestaliji u poslednjih godinu dana.

U ovom području, gde prva linija fronta prolazi duž reke Dnjepar, autori izveštaja su otkrili da su ruski dronovi neumorno napadali civile i njihove kuće, kao i mesta za okupljanje, punktove za distribuciju humanitarne pomoći i objekte kritične infrastrukture.

Dronovi su takođe ciljali ekipe hitne pomoći i vatrogasce.

Rusija je, navodi se u izveštaju, koristila različite modele dronova, obično opremljenih kamerama i sistemima za navođenje.

Izveštaj procenjuje da je više od 200 civila poginulo od ruskih dronova u tri regiona u poslednjih godinu dana, dok je 2.000 ljudi povređeno.
Napadi dronovima smatraju se ubistvom, kao i ratnim zločinom namernog cilja na civile.

Takođe se navodi da su ovi napadi deo koordinisane politike koju sprovode ruske vlasti kako bi "terali civile sa tih teritorija", što predstavlja zločin protiv čovečnosti, odnosno nasilno premestanje stanovništva.

Izveštaj UN-a sugeriše da je jedan od razloga iza ruskih napada stvaranje atmosfere straha i prisiljavanje civila da napuste područja blizu prve linije fronta.

Foto: Printscreen You Tube/Hindustan Times

 

Ruske vlasti odbile su da sarađuju sa UN-ovom komisijom za istragu.

Autori izveštaja napominju da su takođe želeli da istraže izveštaje o ukrajinskim napadima dronovima na civilne ciljeve u područjima koje je okupirala Rusija, ali nisu bili u mogućnosti zbog nedostatka saradnje iz Moskve.

"Ruska Federacija i dalje nije priznala Komisiju, a 35 pisanih zahteva za pristup, informacije i sastanke ostalo je bez odgovora", zaključuje se u izveštaju.