Putin dobija novog neočekivanog saveznika? Šok u Zapadnoj Evropi, rezultati izbora iznenadili sve

Vanredni parlamentarni izbori u Holandiji završeni su izuzetno izjednačeno — liberalno-demokratska stranka D66 i desničarska Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa osvojile su po 16,7 odsto glasova.

To je saopštio državni emiter NOS, dok projekcije agencije ANP pokazuju da će obe stranke imati po 26 mesta u 150-članom Donjem domu parlamenta.

Podsetimo, za Gerta Vildersa mnogi analitičari tvrde da bi mogao Holandiju da izvede iz Evropske unije i postane saveznik Rusije.

- Vilders je navodno novi šef holandske vlade. Još jednu državu NATO- a preuzima Rusija. Putin samo treba da sedne i gleda kako se podrška Ukrajini postepeno urušava - sugerisao je nemački novinar Julijan Repke nakon prošlih izbora u Holandiji, kada se smatralo da će premijersku poziciju da preuzme Vilders.

Repke je podelio i Vildersov tvit iz marta 2018. godine, u kome je holandski političar okačio svoju fotografiju iz ruske Dume sa natpisom:"Iz Rusije s ljubavlju"

Vilders: Boriću se više nego ikada

Gert Vilders, poznat po oštrom stavu prema islamskom uticaju i restriktivnoj politici prema imigraciji, nije krio razočaranje nakon prvih anketa koje su nagoveštavale blagu prednost za D66.

- Nadao sam se drugačijem ishodu, ali boriću se više nego ikada - izjavio je Vilders nakon objave rezultata.

Lider D66, Rob Jeten, zahvalio je pristalicama i istakao da su „pozitivne snage pobedile“.

- Želim da radim za sve Holanđane — ova zemlja pripada svima nama! - napisao je Jeten na društvenim mrežama.

Projekcija položaja i moguće koalicije

Prema projekcijama, D66 i PVV će po 26 mandata činiti najjače stranke, dok je vladajuća ili najveća opcija za formiranje koalicije i dalje neizvesna. Jeten je naveo da bi „logična opcija“ bila pokušaj formiranja koalicije sa umerenijom centar-desnom VVD (14,1 odsto), zeleno-levom alijansom GL-PVDA (12,5 odsto) i Hrišćanskim demokratama (11,7 odsto).

Proces formiranja vlade u Holandiji obično zahteva pregovore više stranaka zbog proporcionalnog izbornog sistema, pa će se narednih dana intenzivirati konsultacije i pregovori o mogućim koalicionim opcijama.

Kampanja i ključne teme

Izborna kampanja bila je dominantno fokusirana na pitanja imigracije — posebno na praksu smeštaja tražilaca azila u hotelima — kao i na stambenu krizu i relativno visoku stopu nezaposlenosti.

U poslednjih nekoliko godina Holandija je zabeležila i niz protesta protiv migranata, uključujući i sukobe sa policijom tokom demonstracija u Hagu u septembru. Ta socijalna napetost dodatno je intenzivirala političku polarizaciju i uticala na biračko raspoloženje.