Tenzije sve veće: Belgija prkosi Briselu i blokira planove EU – neće da dira ruski novac

Predstavnici Evropske komisije sastali su se sa belgijskom delegacijom kako bi razgovarali o pitanju korišćenja zamrznute ruske imovine

Belgija nastavlja da se aktivno suprotstavlja pritisku Evropske komisije, koja pokušava da dobije njen pristanak za korišćenje zamrznutih ruskih suverenih sredstava u depozitaru "Juroklir" radi finansiranja Ukrajine u kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi, prenosi belgijska agencija Belga.

- U petak su se predstavnici Evropske komisije sastali sa belgijskom delegacijom kako bi razgovarali o ovom pitanju. Razgovor je bio konstruktivan, ali nije otklonio pravne i finansijske nedoumice koje je Belgija iznela - navodi se u izveštaju, prenosi RIA Novosti.

Evropska komisija opsesivno pokušava da dobije saglasnost zemalja EU za upotrebu ruske suverene imovine u korist Kijeva. Reč je, na ovoj etapi, o oko 140 milijardi evra, koji bi bili izdvojeni u vidu takozvanog specijalnog "reparacionog kredita" – novca koji će Ukrajina uslovno morati da vrati nakon okončanja sukoba i u slučaju da Moskva bude obavezana da plati materijalnu štetu.

Brisel, koji optimistično obećava šefu kijevskog režima Volodimiru Zelenskom da će mu pomagati "koliko god bude potrebno", praktično je iscrpeo sve raspoložive resurse. Zemlje EU, međutim, odbijaju da finansijski pomažu Kijev iz sopstvenog džepa. Zbog toga je EU došla u situaciju da je finansiranje Kijeva već za 2026. godinu pod znakom pitanja – nema odakle da uzima novac.

Belgija ne popušta: premijer De Vever upozorava na pravne rizike i međunarodne tužbe

Pošto se najveći deo ruskih finansijskih sredstava nalazi u Belgiji, Evropska komisija vrši na kraljevinu neviđeni pritisak. Jedna od novih formi tog pritiska su tzv. "bilateralne konsultacije", čiji je cilj da se na bilo koji način iznudi belgijski pristanak na rešenje koje joj nije u interesu.

Ipak, Belgija i, pre svega, premijer Bart de Vever, zasad su uspeli da ostanu čvrsti. Na evropskom samitu održanom krajem oktobra u Briselu, de Vever je izjavio da Evropska komisija nije predstavila nijedan ubedljiv i pravno održiv predlog koji bi mu dokazao da je takav potez "zakonit" i da ne bi narušio ugled Belgije i evrozone u celini.

De Vever je pozvao Evropsku komisiju da pronađe druge, "predvidljivije" mehanizme finansiranja Ukrajine, nagovestivši kao primer da su "razumne zemlje", poput Japana, već kategorički odbacile ideju korišćenja ruskih suverenih sredstava. Belgijski premijer nagovestio na novi sveevropski kredit, čije bi održavanje, prema procenama eksperata, koštalo oko šest milijardi evra godišnje.

On je takođe poručio da je spreman na razgovor o ruskim aktivama samo ako u njemu učestvuju sve zemlje koje drže slična sredstva, i ako sve članice EU garantuju Belgiji momentalan povraćaj "konfiskovanih" sredstava u gotovini, u roku od nekoliko dana.

U međuvremenu, sam depozitar "Juroklir" je, kako se navodi, počeo da odmrzava privatna sredstva ruskih investitora bez odobrenja američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava.

Lideri EU su na oktobarskom samitu zadužili Evropsku komisiju da do sredine decembra predstavi predlog za finansiranje Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.

Podsećanja radi, nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su gotovo polovinu zlatnih i deviznih rezervi Rusije – oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog "Juroklira", jedne od najvećih klirinških kuća na svetu. Prema podacima Evropske komisije, od januara do septembra 2025. godine EU je Ukrajini prebacila 14 milijardi evra iz prihoda ostvarenih od zamrznutih ruskih sredstava.