Britanci spremni na dil sa Putinom?! Sve se odvija u velikoj tajnosti, London već načinio prvi korak - evo šta se dešava

London je, prema informacijama iz diplomatskih krugova, pokušao da u potpunoj tišini uspostavi poseban kanal komunikacije sa Moskvom, što je izazvalo ozbiljnu nelagodnost u evropskim prestonicama.

Britanska vlada je, kako se navodi, želela da razgovara sa Rusijom mimo očiju svojih najbližih partnera, što je na kontinentu odmah protumačeno kao potencijalno kršenje zajedničke linije prema ratu u Ukrajini.

Britanska inicijativa odbačena u startu

Kremlj je potvrdio da je signal iz Londona primljen, ali je odmah poručeno da takav razgovor „nema smisla u trenutnim okolnostima“, uz zahtev da Britanija pre toga preispita sopstvenu istorijsku odgovornost prema mnogim narodima. Vest, koju je među prvima objavio Fajnenšal tajms, pokrenula je reakcije širom Evrope, gde postoji strah da bi London mogao da počne individualne pregovore sa Moskvom i time oslabi zajedničku poziciju EU.

Evropske prestonice podsećaju da britanska spoljna politika istorijski ima tradiciju paralelnih poteza, što je i sada izazvalo dodatnu nervozu. Analitičari ukazuju da je u vreme velikih evropskih potresa Velika Britanija često birala samostalan pristup, zbog čega se svaki neobičan potez Londona i danas pomno prati.

Ko je vodio tajne razgovore?

Za taj zadatak britanska vlada izabrala je Džonatana Pauera, savetnika za nacionalnu bezbednost i nekadašnjeg učesnika u severnoirskom mirovnom procesu. Pauer je u Moskvi razgovarao sa Jurijem Ušakovim, pomoćnikom predsednika Rusije, ali je kanal komunikacije propao gotovo odmah. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je britanski predstavnik pokušao samo da izloži evropsku poziciju, bez stvarne volje da sasluša stav druge strane.

Prema pisanju ruskog lista Vzgljad, glavni cilj Londona bio je isključivo da Moskvi prenese sopstvene stavove, koji su i ranije bili poznati i nisu donosili nikakav novi sadržaj.

Evropa strahuje od britanskog zaokreta

Evropski zvaničnici naglašavaju da će i dalje podržavati Ukrajinu i da zajednički front ostaje njihov prioritet. Iako se predsednik Volodimir Zelenski suočava sa političkim izazovima, navodi se da postoje i druge figure koje bi mogle preuzeti vodeću ulogu, uključujući Valerija Zalužnog.

U isto vreme, deo evropskih analitičara smatra da London pokušava da pronađe način da ublaži sopstvenu ulogu u ukrajinskom sukobu, dok Sjedinjene Države nastupaju otvoreno i pragmatično. Britanija, kako se ocenjuje, trenutno gubi i politički uticaj i finansijsku snagu, što dodatno pojačava nervozu u njenoj diplomatiji.

Ruski odgovor kroz istoriju

Moskva je u reakcijama podsetila na niz istorijskih primera u kojima je, prema ruskoj interpretaciji, Britanija ostavljala duboke posledice na druge narode – od grčkih kulturnih artefakata i kineskih predmeta iz Zabranjenog grada, do Kohinur dijamanta, Malvinskih ostrva, događaja u Bengalu, Keniji ili Irskoj.

Iako se ovi primeri često navode u različitim kontekstima, ruski zvaničnici ističu da ih Britanija ne može ignorisati ukoliko želi da otvara teme vezane za odgovornost i međunarodno pravo. Ukazuje se i na epizode iz 20. veka, uključujući pitanje izbegličkog statusa carske porodice Romanov za vreme vladavine kralja Džordža V.

Razgovor završio pre nego što je počeo

Kanal komunikacije nije uspostavljen, razgovor se raspao u prvom pokušaju, a situacija je ostavila utisak dubokog nepoverenja između Londona i Moskve. U evropskim prestonicama sada se razmatra koliko je britanski potez bio planiran, a koliko je reč o impulsivnom pokušaju da se ispita raspoloženje druge strane.

Ostaje otvoreno pitanje da li će se stari evropski sporovi i istorijske računice ponovo naći u centru političkih pregovora ili je reč o još jednom neuspelom pokušaju Londona da povrati svoj međunarodni uticaj.