Kraj priče: Teheran broji poslednje dane - Sada je sve u rukama prirode...

Teheran bi već za nekoliko dana mogao da postane nenastanjiv.

Ne zbog američkih i izraelskih vazdušnih udara, već zato što voda u iranskoj prestonici – nestaje. 

Predsednik Irana Masud Pezeškijan najavio je da bi do kraja novembra mogla da počne evakuacija najmanje 10 miliona ljudi ako kiša ne padne u narednim danima.

Američki Forbs piše da je pola Irana bez kapi padavina još od leta, a Teheran je u konstantnoj nestašici vode. Suša traje već šestu godinu, a prekidi vodosnabdevanja postali su svakodnevica. Stroge mere štednje nisu dale rezultate, pa vlasti prvi put otvoreno pominju masovno iseljavanje iz grada od 15 miliona stanovnika.

Iranski stručnjak Kaveh Madani upozorava da se dugogodišnja, nekontrolisana eksploatacija podzemnih rezervi sada vraća kao kazna: rezervoari koji su decenijama služili kao strateška zaštita – presušili su. Slično piše i Dojče vele, navodeći da je Iran iscrpeo vodne resurse zbog neefikasnog navodnjavanja, subvencija koje su podsticale rasipanje i prekomerne izgradnje brana. Naučnici iz Nemačke procenjuju da zemlja godišnje izgubi oko 16 kubnih kilometara vode, što znači da Iran „isuši veličinu Bodenskog jezera gotovo svake tri godine“.

Zapadni mediji ocenjuju da se Iran „preigrao“ u pokušaju da ojača takozvanu „ekonomiju otpora“. Umesto da sačuva prirodne rezerve, država ih je iscrpla, pa je danas, uprkos bombardovanju, sankcijama i geopolitičkoj blokadi – najveća pretnja postala sama priroda.

U takvoj situaciji, američki pritisak ne jenjava. Administracija Donalda Trampa pokrenula je novu rundu sankcija, podržala izraelske napade i nastavila strategiju „maksimalnog pritiska“. Ali, kako pišu analitičari, najteži udarac za Iran stigao je iz pravca koji ne može da sankcioniše nijedna sila – iz neba koje odbija da pusti kišu.