Boca iz prošlosti otkrila šokantnu priču: Pisma vojnika iz Prvog svetskog rata pronađena nakon 100 godina – priča koja će vas raznežiti (FOTO/VIDEO)

Australijski vojnici iz Prvog svetskog rata ubacili su pisma u bocu, zatvorili čep i bacili je s broda u Tihi okean.

Boca je bila svojevrsna kapsula vremena koja je sudbinom bila određena da stigne do porodice - i stigla je srećnim potomcima prošlog meseca, više od 100 godina nakon što je prvi put dotakla vodu.

Tog 9. oktobra, Piter Braun i njegova ćerka Felisiti pronašli su bocu "Švepasa", koja je mirovala tik iznad linije plime na plaži Varton na južnoj obali Zapadne Australije. Porodica Braun često šeta plažom i pomaže u čišćenju smeća, ali ovo otkriće bilo je više blago nego otpad.

U bocu su bila smeštena pisma koja su napisala dvojica vojnika, Malkom Nevil i Vilijam Harli, prvobitno datirana 15. avgusta 1916.

Tada je Nevil imao 27, a Harli 37 godina. Bili su na brodu HMAT A70 Ballarat i napuštali su Adelajd na misiji da pojačaju 48. pešadijsku bataljonu Australije u Prvom svetskom ratu.

Dok je brod klizio po poznatim vodama, vojnici su zapisivali poruke koje je ubrzo progutalo more. Iznenađujuće, njihove reči bile su i dalje čitljive kada su se pisma pre nekoliko nedelja pojavila na površini.

Nevilovo pismo “negde na moru” tražilo je od pronalazača da sadržaj pošalje njegovoj majci u Južnoj Australiji

- Pravo uživamo, hrana je do sada odlična, osim jednog obroka koji smo bacili u more… Brod se ljulja i trese, ali mi smo srećni kao Lari  — što je poznata australijska izreka za zadovoljstvo.

U međuvremenu, Harli je napisao: „Neka pronalazač bude dobro kao što smo i mi trenutno.“

Iako nijedan od njih nije dugo živeo — Nevil je poginuo u borbi godinu dana kasnije, a Harli je umro 1934. od raka, za koji je njegova porodica krivila gasove korišćene u ratu — njihova pisma stigla su u izvanrednom stanju, kao da su bila suđena da pruže jasan prozor u prošlost.

Boca je bila u „besprekornom stanju“, bez ijedne školjke, rekla je Deb Braun, koja je radila na izvlačenju pisama iz boce.

- Da je bila izložena tako dugo, papir bi se raspao od sunca - smatra Braun, koja veruje da je boca ubrzo nakon bacanja bila zatrpana u peščanoj dinu, dok se nije oslobodila i pružila nesvesnim članovima porodice novu vezu s njihovim precima.

Foto: Društvene mreže / Credit: Debra Brown

 

Srećan kraj

Kada je Braun izvukla pisma iz boce, koristila je pretragu interneta spajajući Nevilovo prezime s njegovim rodnim mestom navedenim u pismu (Wilkawatt) i ubrzo pronašla Fejsbuk stranicu njegovog praunučeta Herbija.

„Nevjerovatno je“, rekao je Herbi u intervjuu za Australijsku radioteleviziju. „Nekako nas je sve zbližilo. Zaista jeste.“

Braun je imala sreću da pronađe i rodbinu Harlija. Štaviše, Harli je imao nekoliko unuka koji su i dalje bili živi i mogli su da uživaju u ovoj vesti.

- Svi smo potpuno zapanjeni - rekla je En Harli, unuka Vilijama Harlija.

Pet unuka je još živo. Od kada se ovo dogodilo, stalno smo u kontaktu i jednostavno ne možemo da verujemo.

Zaista deluje kao čudo. Zaista osećamo da nam je deda pružio ruku iz groba.“