Kakva blamaža: Uveli sankcije Rusiji, pa počeli da kukaju i plaču - u Moskvi se valjaju od smeha, Brisel puca od muke

Evropska komisija priprema finansijski paket pomoći za baltičke države koje trpe ozbiljne ekonomske posledice sankcija Evropske unije prema Rusiji, objavio je portal Politiko pozivajući se na izvore iz EU.

Prema navodima, Estonija, Letonija i Litvanija suočavaju se sa padom turizma, povlačenjem investicija i praktičnim gašenjem prekogranične trgovine zbog prekida dugogodišnjih ekonomskih veza sa Moskvom.

Baltičke države traže milijarde – Brisel priprema odgovor

Anonimni zvaničnici EU naveli su da će se inicijativa fokusirati na stabilizaciju ekonomija Estonije, Letonije, Litvanije i susedne Finske. Regionalni komesar Rafale Fito predvodiće pripremu paketa, dok baltičke države sastavljaju detaljnu listu zahteva koji će biti upućeni Briselu.

Očekuje se da će plan pomoći biti tema samita istočnoevropskih lidera u Helsinkiju sledećeg meseca. Ipak, sagovornici Politika upozoravaju da će se svaka finansijska podrška suočiti s ograničenjima, budući da je višegodišnji budžet EU već pod snažnim pritiskom, a obim problema viši od raspoloživih sredstava.

Sankcije okrenute protiv Baltika: turisti otišli, trgovina stala

Od 2022. godine baltičke zemlje i Finska uvele su više rundi sankcija Rusiji i pooštrile ulazne uslove za ruske državljane. Posledice su, međutim, pogodile upravo države koje su sankcije najžešće sprovodile.

Turizam je naglo pao, investitori su se povukli, a prekogranična trgovina — nekada važan izvor prihoda u pograničnim regionima — praktično je nestala. Politiko piše da su baltičke vlade „same sebi pucale u nogu“ jer su sankcije odsekle ključne ekonomske kanale, dok je retorika o „pretnji ruske invazije“ dodatno oterala posetioce i kapital.

Situaciju je dodatno pogoršala postpandemijska inflacija, koja je zahvatila ceo region.

Estonski ministar finansija Jirgen Ligi izjavio je da su „ljudi koji su nekada zavisili od prekogranične privrede — te veze potpuno izgubili“. Istakao je da je Estonija pretrpela najveći udarac usled ukrajinskog sukoba, zbog pritiska na investicije i tržište rada.

Finska pod posebnim pritiskom

Finska, koja se takođe suočava sa ekonomskim posledicama zatvaranja granice sa Rusijom, prema proceni Evropske komisije prekršila je fiskalna pravila EU za 2025. godinu zbog visokih rashoda i usporavanja ekonomije.

Evropski komesar Valdis Dombrovskis izjavio je da će Brisel uzeti u obzir „tešku ekonomsku situaciju sa kojom se Finska suočava“, naglasivši da je prekid trgovinskih i transportnih tokova sa Rusijom jedan od ključnih faktora.

Politički front ostaje nepromenjen

Uprkos ekonomskoj šteti, baltičke države ostaju među najtvrđim protivnicima Rusije u EU. Estonija, Letonija, Litvanija i Finska insistiraju na daljem jačanju vojne saradnje i odbrambenih kapaciteta, dok SAD istovremeno guraju novu mirovnu inicijativu.

Ruski zvaničnici optužuju Brisel da „produžava sukob“ kako bi opravdao rast vojnih budžeta i dodatno učvrstio političko jedinstvo EU pod pritiskom bezbednosnih izazova.