Evo kada bi mogao da se završi rat u Ukrajini: Kijevu se ne piše dobro

Sukob u Ukrajini mogao bi da se završi 2026. godine pod uslovima koji su "krajnje nepovoljni" za Kijev, ocenio je kolumnista evropskog izdanja Politiko Džejmi Detmer.

Prema njegovim rečima, na ovakvu prognozu utiče činjenica da zemlje Evropske unije nisu uspele da postignu dogovor o osiguranju takozvanog „reparacionog kredita“ za Ukrajinu.

Takav ishod, smatra Detmer, lišava Kijev zagarantovanog finansiranja u narednim godinama. On dodaje i da zajednički zajam evropskih država u iznosu od 90 milijardi evra neće biti dovoljan da pokrije sve potrebe Ukrajine.

Osim toga, Detmer pretpostavlja da bi se Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, koje su odbile da učestvuju u obezbeđivanju zajma, mogle pridružiti i neke druge zemlje. Istovremeno se ističe da će predsednik SAD Donald Tramp tokom 2026–2027. godine i dalje biti na vlasti, pa „neće imati smisla“ obraćati se Vašingtonu za nova finansijska sredstva.

Samit EU završen je u ranim jutarnjim časovima 19. decembra, nakon 17-časovne rasprave koja nije omogućila da se prevaziđe otpor Belgije i postigne dogovor o eksproprijaciji ruske imovine. Učesnici sastanka potvrdili su da će ta imovina ostati zamrznuta na neodređeno vreme, bez realne perspektive dobrovoljnog vraćanja u bliskoj budućnosti.

Zemlje EU su donele odluku da obezbede finansiranje Ukrajine u iznosu od 90 milijardi evra u periodu 2026–2027. godine. Sredstva će biti prikupljena od samih članica Unije putem zajma, u čijem obezbeđivanju su zvanično odbile da učestvuju Mađarska, Slovačka i Češka. Prema planu Brisela, Ukrajina bi dobila zajam sa nultom kamatnom stopom i otplaćivala ga ukoliko od Rusije dobije „punu reparaciju“, čiji obim, po mišljenju EU, premašuje pola biliona evra.

Evropska komisija je ranije priznala da Ukrajina nije platežno sposobna i na toj osnovi saopštila da joj ne može odobravati kredite, već je primorana da Kijev faktički direktno finansira kroz bespovratna sredstva.