Ekskluzivno za Informer! Ambasador Palestine Mohamed Al Namura: Ljudi u Palestini i dalje žive u ekstremno teškim uslovima!

U ekskluzivnom razgovoru za Informer.rs, ambasador države Palestine u Srbiji Mohamed Al Namura, izneo je svoja viđenja budućnosti Bliskog istoka, govorio o perspektivama mira u regionu i ulozi međunarodne zajednice u stabilizaciji Palestine.

Kako danas izgleda život u Palestini, nakon primirja koje je postignuto uz posredovanje predsednika SAD Donalda Trampa? Da li se situacija na terenu promenila??

- Situacija u Palestini u celini je i dalje izuzetno teška. Ako govorimo konkretno o Pojasu Gaze, tamo možemo da govorimo o potpunoj humanitarnoj katastrofi. Zima je, a gotovo 90 odsto kuća je uništeno ili teško oštećeno. Izraelske okupacione vojske su sistematski rušile stambene objekte, ali i bolnice, škole, univerzitete, državne ustanove i kompletnu infrastrukturu. Danas oko 90 odsto stanovništva Gaze nema krov nad glavom. U Pojasu Gaze više od 100 hiljada ljudi je ubijeno, 180 hiljada ranjeno i 13 hiljada tela se do sada nalazi ispod ruševina usled genocida koji je počinila izraelska okupaciona vojska.
Ona i dalje nastavlja svakodnevno bombardovanje i ubijanje u Pojasu Gaze.

Foto: Ambasada Palestine

 U kakvim uslovima ljudi trenutno žive u Gazi?

- Ljudi pokušavaju da prežive u ekstremno teškim uslovima. Oni čije su kuće delimično uništene pokušavaju da osposobe makar jednu prostoriju kako bi imali gde da žive. Ostali su prinuđeni da žive u šatorima. To je naročito teško tokom zime. Gaza je ravničarsko područje, bez prirodnih prepreka, smešteno uz obalu Sredozemnog mora. Kada padnu obilne kiše, dolazi do poplava jer je infrastruktura potpuno uništena. Šatori ne mogu da izdrže jake vetrove, oluje i padavine, a ljudi nemaju gde da se sklone.
 
Kakva je situacija sa osnovnim životnim potrebama – hranom, vodom, strujom?

- Situacija je izuzetno loša. Nema dovoljno hrane, nema čiste vode, struja postoji samo u pojedinim delovima i to dva do tri sata dnevno. Nema goriva. Kada je infrastruktura uništena, život postaje izuzetno težak. Ipak, uprkos svim tim teškoćama, ljudi u Gazi žele da ostanu i da žive na svojoj zemlji.
 
 U Gazi je prethodno bila proglašena glad. Kakva je trenutno situacija sa ulaskom humanitarne pomoći i da li je problem gladi i dalje aktuelan?

- Danas ne možemo reći da je glad na istom nivou kao ranije, ali hrane i dalje nema dovoljno. Izrael i dalje zabranjuje ulazak mnogih vrsta humanitarne pomoći i ne dozvoljava da velike količine hrane, lekova i drugih potrepština uđu u Gazu. Dakle, situacija je nešto drugačija nego ranije, ali daleko od normalne. Veliku posledicu glad ima na zdravstveno stanje građana Pojasa Gaze.
 
 Kakva je situacija na Zapadnoj obali?

- Situacija na Zapadnoj obali je takođe veoma teška, posebno na severu. U gradovima Dženin i Tulkarm, kao i u izbegličkim kampovima Dženin, Tulkarm i Nur Šams, izraelske okupacione vojske su praktično raselile stanovništvo. U ta tri kampa oko 55.000 ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove. Deo njih je zbrinut kod rodbine ili uz pomoć Vlade Države Palestine, ali su ti ljudi izgubili gotovo sve što su imali.
Pored toga, izraelski kolonijalni doseljenici vrše svakodnevne zločine i teror nad palestinskim stanovništvom na Zapadnoj obali.
 
 

Foto: Ambasada Palestine

 

 Kako funkcioniše svakodnevni život na Zapadnoj obali?

- Na Zapadnoj obali postoji između 900 i 1.200 izraelskih vojnih punktova. Ti punktovi razdvajaju provincije jednu od druge, gradove i sela, često seku čak i same gradove. Ljudi ne mogu normalno da se kreću, da idu na posao, u školu ili kod lekara. Na tim punktovima izraelske okupacione vojske svakodnevno pucaju na civile, ima ubijenih i ranjenih. Gotovo svakog dana neko strada kao posledica izraelske agresije.

Foto: Ambasada Palestine

 

 Kako se sve to odražava na verski i društveni život, posebno tokom praznika?

- U Palestini se slave i pravoslavni i katolički Božić. Međutim, ove godine praznici protiču u izuzetno teškoj atmosferi. Posebno je teško u Vitlejemu i Istočnom Jerusalimu, gde se tradicionalno obeležavaju najveće hrišćanske svetkovine. Izraelske okupacione vojske  postavljaju dodatne punktove, ograničavaju kretanje i sprečavaju ljude da slobodno slave praznike. To se dešava svake godine, ali je sada situacija posebno teška.
 
 Šta bi, po vašem mišljenju, bilo najbolje i najpravednije rešenje ovog konflikta?

- Najvažniji korak je priznanje Države Palestine i njenog punog suvereniteta. To znači priznanje prava palestinskog naroda na samoopredeljenje i na sopstvenu državu. Međunarodna zajednica već priznaje, u skladu sa međunarodnim pravom, da su Zapadna obala, Pojas Gaze i Istočni Jerusalim teritorija Države Palestine. Palestina ima sve elemente države: ima narod - palestinski narod je jedan od najstarijih u svetu, ima teritoriju koju čine Pojas Gaze i Zapadna obala uključujući Istočni Jerusalim kao glavni grad, Vladu Države Palestine koja funkcioniše uprkos izraelskim preprekama od 1993, kao i međunarodno priznanje kao četvrti element.
 
 Koliko je međunarodna podrška važna u tom procesu?

- Veoma je važna. Danas više od 160 država priznaje Državu Palestinu. To je jasan signal da međunarodna zajednica podržava palestinski narod i njegova legitimna prava. Mi nećemo odustati od tih prava, jer su ona prirodna, istorijska, politička i pravna.

Foto: Ambasada Palestine

Da li je dvodržavno rešenje i dalje realno?

- To je zvanična politika Države Palestine i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Mi prihvatamo dvodržavno rešenje, ali pod uslovom okončanja okupacije i da se izraelska okupaciona vojska povuče sa okupiranih teritorija sa izraelskim kolonijalnim doseljenicima, koji po međunarodnom pravu predstavljaju oblik okupacije. Palestinski narod mora imati potpun suverenitet i mogućnost da živi normalno, kao i svi drugi narodi u svetu.
 
Koliku odgovornost u svemu ovome ima podrška Sjedinjenih Američkih Država Izraelu?

- Nažalost, SAD do danas pružaju snažnu podršku Izraelu. Mi od Amerike, kao najveće svetske sile, tražimo da poštuje međunarodno pravo i da deluje u skladu sa pravdom. Bez pravde nema mira. Oni koji bezuslovno podržavaju Izrael, objektivno otežavaju postizanje rešenja.
 
 Često se tvrdi da je ovaj sukob verski. Kako vi to vidite?

- Ovo nije verski sukob. Mi nemamo ništa protiv Jevreja kao naroda ili kao religije. Mi smo protiv okupacije. Mnogi Jevreji širom sveta otvoreno protestuju protiv politike države Izrael i cionizma. Ne treba poistovećivati sve Jevreje sa izraelskom državnom politikom.

Foto: Ambasada Palestine

Da li se menja svetsko javno mjenje? 

Da, vidimo jasne promene. Sve više ljudi u svetu vidi šta se zaista dešava u Palestini. Protesti, bojkoti, pa čak i inicijative poput bojkota Evrovizije zbog učešća Izraela, pokazuju da se percepcija menja. Izrael ulaže ogromna sredstva, oko dve milijarde dolara u propagandu i dezinformacije kako bi sebe predstavio kao žrtvu, ali slike stradanja palestinskih civila, dece, novinara i humanitarnih radnika govore same za sebe.
Međunarodna podrška narodu Palestine sigurno će pomoći okončanju izraelske okupacije i genocida i aparthejda u Palestini, kao što je učinjeno u Južnoj Africi za vreme aparthejdskog režima.
 
 Postoji li opasnost od širenja sukoba na ceo Bliski istok?

- Ta opasnost postoji. Politika koju vodi Izrael je politika agresije, ne samo prema palestinskom narodu već i prema susednim zemljama. Dokle god se ta politika nastavlja, mogućnost šireg sukoba ostaje realna.

Kakva su vaša očekivanja za 2026. godinu i kako vidite razvoj života u Palestini i na širem prostoru Bliskog istoka?

U novu 2026. godinu ulazimo s nadom da će doneti više mira u svetu, a posebno na Bliskom istoku i u Palestini. Verujem da svi narodi zaslužuju da žive u miru, stabilnosti i međusobnom razumevanju. Koristim ovu priliku da čestitam novogodišnje i božićne praznike celom čovečanstvu, kao i srpskom narodu, uz želju da naredna godina bude bolja od prethodnih. Nadam se da će se otvoriti prostor za trajna politička rešenja, da će palestinski narod ostvariti svoja prava i živeti u slobodi i bezbednim uslovima, kao i da će Palestina postati otvorena i dostupna za vernike i posetioce iz celog sveta. Posebno bih voleo da ljudi ponovo u većem broju dolaze u Jerusalim, Vitlejem i druge delove Svete zemlje, kako bi region postao mesto susreta, duhovnosti i mira.