Putina doveli do ludila! Umalo da padne tajni dogovor, a onda - šok: Rat u Ukrajini dobio neočekivan zaokret

Rat u Ukrajini ulazi u odlučujuću i krajnje neizvesnu fazu, dok se istovremeno vode intenzivni diplomatski razgovori o mogućem mirovnom sporazumu i beleži opasna eskalacija na terenu, uključujući napad bespilotnim letelicama na državnu rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina.

Pregovori između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa dali su signal da je diplomatski proces nastavljen, ali su događaji koji su usledili bacili ozbiljnu senku na mogućnost brzog političkog rešenja.

Prema informacijama koje su proteklih meseci procurile iz diplomatskih krugova, Sjedinjene Američke Države i Rusija razmatraju okvirni plan koji uključuje teritorijalne ustupke, bezbednosne garancije i novo bezbednosno uređenje kontinenta. U centru tih razgovora nalaze se američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, dok Ukrajina pokušava da izbegne scenario u kojem bi joj mir bio nametnut po cenu gubitka teritorije i suvereniteta.

- Pokušavamo da to završimo. I mislim da smo sada bliže, i oni, oni će vam reći da su sada bliže. Imali smo brojne razgovore sa predsednikom Putinom i mislim da smo sada bliže nego što smo ikada bili, i videćemo šta možemo da uradim - rekao je Tramp.

Plan od 28 tačaka: kako je sve počelo

Prema informacijama koje su procurile krajem jeseni, inicijalni nacrt mirovnog plana sastojao se od 28 tačaka i nastao je kroz direktne kontakte Vašingtona i Moskve. Taj dokument predviđao je duboke teritorijalne i političke ustupke Ukrajine u zamenu za prekid rata i bezbednosne garancije.

Ključna tačka odnosila se na teritorije – predviđeno je da Rusija zadrži sve oblasti koje trenutno kontroliše, uključujući veći deo Donbasa, kao i teritorije osvojene nakon 2022. godine. Ukrajina bi, prema tom planu, povukla svoje snage iz preostalih delova Donjecke oblasti, čime bi čitav region faktički prešao pod rusku kontrolu.

Foto: EPA

Pored toga, predviđeno je zamrzavanje linije fronta u južnim oblastima, uključujući delove Zaporoške i Hersonske oblasti, dok bi Krim ostao pod potpunom kontrolom Rusije, uz prećutno međunarodno prihvatanje tog stanja.

Plan je uključivao i smanjenje ukrajinskih oružanih snaga, ograničenje vrste naoružanja koje Kijev sme da poseduje, kao i zabranu stacioniranja stranih trupa na teritoriji Ukrajine. Takođe se govorilo o neutralnom statusu zemlje i odustajanju od članstva u NATO.

U zamenu, Ukrajina bi dobila bezbednosne garancije Sjedinjenih Američkih Država i delimičnu ekonomsku pomoć za obnovu, dok bi Rusija dobila ublažavanje sankcija i međunarodnu normalizaciju.

Zaokret: novi plan sa 20 tačaka

Nakon snažnih reakcija Kijeva i evropskih saveznika, naročito zbog opasnosti da se Ukrajini nametne kapitulacija, usledila je revizija plana. Tako je nastao novi dokument sa 20 tačaka, koji su zajedno oblikovali američki i ukrajinski pregovarači.

U toj verziji ublaženi su najteži zahtevi. Ukrajina više nije obavezna da se formalno odrekne članstva u NATO-u, iako se to pitanje odlaže za budućnost. Takođe, predviđeno je stvaranje demilitarizovanih zona na liniji razdvajanja, umesto potpunog povlačenja ukrajinske vojske sa svih spornih teritorija.

Poseban akcenat stavljen je na bezbednosne garancije. Predviđeno je da Sjedinjene Američke Države, zajedno sa ključnim zapadnim saveznicima, garantuju bezbednost Ukrajine u slučaju novog napada. U praksi, to bi značilo brzu vojnu i političku reakciju u slučaju kršenja sporazuma.

Foto: EPA

Plan takođe predviđa osnivanje međunarodnog tela koje bi nadziralo sprovođenje sporazuma, kao i poseban fond za obnovu Ukrajine, uz učešće zapadnih kompanija i investitora.

„Ovaj sporazum biće pravno obavezujući. Njegovu primenu nadziraće i garantovaće Savet za mir, kojim predsedava predsednik Tramp. Ukrajina, Evropa, NATO, Rusija i Sjedinjene Američke Države biće deo tog mehanizma, a sankcije će se primenjivati u slučaju kršenja“, navodi se u pregovaračkom okviru.

Istovremeno, Kijev i Vašington otvoreno govore da je novi okvir „gotovo spreman“, ali da je teritorija i dalje najtvrđi čvor. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, prema diplomatskim izvorima, insistirao da bez čvrstih bezbednosnih garancija nema smisla ulaziti u politički rizične kompromise.

- Sporazum o bezbednosnim garancijama između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država je gotovo spreman, a nacrt plana od 20 tačaka je 90 odsto završen - rekao je Zelenski.

Prelomni trenutak: napad na Putinovu rezidenciju

Međutim, napad bespilotnim letelicama na državnu rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti naglo je promenio političku i bezbednosnu dinamiku. Moskva je taj čin okarakterisala kao teroristički napad i poručila da će pregovaračka pozicija Rusije biti revidirana, dok su ruski zvaničnici saopštili da su ciljevi i vreme odgovora već određeni.

Ruski zvaničnici ocenjuju da ovakvi potezi ne samo da predstavljaju direktnu provokaciju protiv Rusije, već i ozbiljno potkopavaju napore Sjedinjenih Američkih Država da se konflikt reši političkim putem. Time su razgovori Zelenskog i Trampa praktično stavljeni pod znak pitanja, a ceo mirovni proces ponovo doveden u stanje duboke neizvesnosti.

Ključne tačke spora: teritorija, garancije, NATO i sankcije

Najosetljivije pitanje ostaje teritorija. Prema aktuelnim nacrtima, Ukrajina bi se povukla iz delova Donjecke oblasti koje još kontroliše, dok bi Rusija zadržala Krim i južne regione, bez formalnog međunarodnog priznanja, ali uz faktičko zamrzavanje stanja na terenu.

Foto: EPA

Zelenski je više puta naglasio da takav aranžman može biti prihvatljiv jedino uz jasne, merljive bezbednosne garancije i politički legitimitet unutar zemlje, zbog čega se u diplomatskim krugovima sve češće pominje mogućnost referenduma.

Moskva, s druge strane, ostaje pri zahtevima za trajnu neutralnost Ukrajine, ograničenje njenog vojnog potencijala i ukidanje zapadnih sankcija, uz poruku da će, ukoliko dogovor ne bude postignut, vojni pritisak ostati sredstvo politike.

Da li je mir bliže ili dalji nego ikad

Iako se pregovori nalaze u najkonkretnijoj fazi od početka rata, napad na Putinovu rezidenciju pokazao je koliko je ceo proces krhak. Razlike između Moskve i Kijeva ostaju duboke, poverenje je minimalno, a svaka nova eskalacija može poništiti mesece diplomatskih napora.

Ako dogovor bude postignut, on će trajno promeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope. Ako propadne, rat bi mogao da uđe u još opasniju i dugotrajniju fazu.

Jedno je sigurno: kombinacija intenzivnih pregovora i direktnih udara na najviše državne institucije pokazuje da se rat u Ukrajini nalazi na prelomnoj tački, čije će posledice odrediti budućnost kontinenta u godinama koje dolaze.

BONUS VIDEO