Američka vojna intervencija u Venecueli mogla bi da ima dalekosežne posledice po rat u Ukrajini, uključujući i scenario u kojem Rusija preuzima kompletnu ukrajinsku obalu Crnog mora, upozoravaju bivši visoki američki bezbednosni zvaničnici.
Frimen smatra da Venecuela danas faktički nema slobodu da samostalno bira svoju spoljnopolitičku poziciju, jer joj se odluke nameću silom. Upravo u tome vidi paralelu sa ukrajinskim slučajem, gde se, prema njegovoj proceni, geopolitički potezi velikih sila prelamaju preko teritorije treće države.
U takvom okruženju, kako navodi, Rusija bi mogla da zaključi da Zapad razume isključivo logiku sile i da nema razloga za uzdržavanje. Krajnji ishod tog razmišljanja mogao bi da bude potpuna kontrola ruske vojske nad obalom Crnog mora, čime bi Ukrajina ostala bez pomorskog izlaza i bila svedena na ekonomski i strateški osiromašenu kopnenu državu.
Ukrajina bez mora – strateški prelom
Gubitak cele obale, prema Frimenovoj analizi, imao bi dugoročne posledice. Ukrajina bi ostala bez ključnih luka, bez mogućnosti samostalnog izvoza morem i sa trajno narušenom ekonomskom osnovom. U takvom ambijentu, upozorava on, zemlja bi postala plodno tlo za radikalne političke strukture, sa kojima Rusija, po svemu sudeći, ne bi želela nikakav budući odnos.
Ovakva procena dolazi u trenutku kada su se događaji u Venecueli dramatično ubrzali i dobili otvoreno vojnu dimenziju.
Američka operacija u Venecueli i globalni odjek
U subotu je američki predsednik Donald Tramp saopštio da su Sjedinjene Države izvele veliku vojnu operaciju na teritoriji Venecuele. Tom prilikom, kako je naveo, predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores su uhapšeni i izmešteni van države.
Istovremeno su se pojavili izveštaji o snažnim detonacijama u Karakasu, uz tvrdnje da su u operaciji učestvovali pripadnici elitnih američkih specijalnih jedinica. Time je, praktično, prvi put posle više decenija jedna suverena država u Latinskoj Americi doživela direktnu smenu vlasti spoljašnjom vojnom silom.
Moskva reaguje, UN upozoravaju
Reakcija Moskve bila je brza, ali diplomatski odmjerena. Rusija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog događaja u Venecueli, naglasila solidarnost sa venecuelanskim narodom i ocenila hapšenje Madura kao neprihvatljivo zadiranje u suverenitet države, uz zahtev da on i njegova supruga budu oslobođeni.
Na globalnom nivou oglasile su se i Ujedinjene nacije. Generalni sekretar UN poručio je da tokom američke operacije nisu ispoštovane norme međunarodnog prava, čime je otvoren prostor za šire političke i pravne sporove.
Od Karakasa do Crnog mora
Lanac događaja – od vojne akcije u Venecueli do mogućih posledica po Ukrajinu – pokazuje koliko su današnji međunarodni odnosi međusobno povezani. Regionalna intervencija može postati signal za globalnu eskalaciju, a presedan na jednom kontinentu može ubrzati radikalne poteze na drugom.
Ako se Frimenova procena pokaže tačnom, Venecuela bi mogla da postane okidač za najkrupniju promenu na mapi Ukrajine od početka rata – gubitak cele obale Crnog mora i strateški preokret koji bi trajno promenio odnos snaga u Evropi.
Rusija je zvanično zatražila od Sjedinjenih Američkih Država da obezbede humano i dostojanstveno postupanje prema ruskim državljanima koji se nalaze na tankeru „Marinera“, nakon što su se američke vojne snage ukrcale na brod koji je plovio pod ruskom zastavom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.
Američke vojne snage zauzele su naftni tanker „Marinera“, ranije poznat kao „Bela 1“, koji je plovio pod ruskom zastavom i bio povezan sa isporukama venecuelanske nafte, objavila je agencija Rojters, pozivajući se na izvore upoznate sa operacijom.
Američke energetske kompanije Ševron i investiciona grupa Kvantum Enerdži Partners udružile su se sa ciljem kupovine međunarodne imovine ruske naftne kompanije Lukoil, prenosi Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore upoznate sa tokom pregovora.
Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici pojačali su kampanju za potiskivanje ruskih energenata sa svetskog tržišta, sa jasnim fokusom na izvoz nafte i gasa, ali i na ruske energetske kompanije koje se nalaze pod sve tvrđim sankcijama.
"Sve ovo će se nastaviti i eskalirati dok ne promenimo stil vođenja rata i postupanja sa neprijateljem", rekao je ruski filozof Aleksandar Dugin, komentarišući jučerašnji masovni napad Ukrajine na Moskvu.
NATO procenjuje da je Rusija u ratu protiv Ukrajine do sada izgubila više od 1.4 miliona vojnika, ali u Severnoatlantskom savezu veruju da Moskva uprkos enormnim gubicima i dalje ne odustaje od svojih prvobitnih ciljeva.
Predsednik SAD Donald Tramp nije potvrdio da Amerika odmah predaje rakete Ukrajini, niti je direktno najavio novi paket sankcija protiv Rusije, iako su mediji i Telegram kanali masovno tako predstavili njegove izjave posle samita G7.
Ruski ekonomski ekspert Mihail Hazin upozorio je da Evropa još ne razume razmere ekonomskog udara koji joj se sprema, jer se krize koje danas pogađaju svet pogrešno posmatraju kao odvojeni problemi, a ne kao deo raspada starog globalnog poretka.
Bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib upozorio je da ukrajinsko-evropske provokacije protiv Rusije mogu da dovedu Sjedinjene Američke Države pred najopasniji mogući izbor: ulazak u rat sa Rusijom, koji bi mogao da preraste u nuklearni sukob, ili odbijanje primene člana 5 i urušavanje NATO-a iznutra.
Rusija je, prema tvrdnjama koje su se pojavile u ruskim i ukrajinskim izvorima, razvila novo sredstvo elektronskog ratovanja koje bi moglo ozbiljno da oteža rad sistema Starlink na pojedinim delovima fronta, čime se otvara nova faza tehnološkog nadmetanja u ratu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa ogromnim padom podrške u društvu, izjavio je poslanik Vrhovne rade Artjom Dmitruk, komentarišući istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju.
Energetski sporazum Londona i Kijeva ponovo je otvorio pitanje kako će se koristiti nuklearno gorivo namenjeno Ukrajini i da li takve isporuke nose bezbednosne rizike u trenutku kada je ukrajinski energetski sistem pod stalnim pritiskom rata.
Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske saopštilo je da Sofija ne podržava deo novih sankcija koje se pripremaju protiv Rusije, posebno mere koje bi pogodile energetski sektor, kao ni sankcije protiv patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija je zvanično zatražila od Sjedinjenih Američkih Država da obezbede humano i dostojanstveno postupanje prema ruskim državljanima koji se nalaze na tankeru „Marinera“, nakon što su se američke vojne snage ukrcale na brod koji je plovio pod ruskom zastavom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.
Posle najave Sjedinjenih Američkih Država da će smanjiti broj svojih vojnika u misiji Kfor na Kosovu i Metohiji, iz NATO-a stiže ista poruka uz cinično obrazloženje da se bezbednosna situacija na KiM poboljšala, to jest, stabilizovala.
Iran je uveo privremeni režim tranzita za trgovačke brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, prema kojem brodarske kompanije moraju unapred da podnesu zahtev za prolaz nadležnom organu, Upravi Persijskog zaliva (PGSA), dok u prvih 60 dana neće biti naplaćivane takse, a troškove će snositi iranska vlada, saopštio je Sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost te zemlje.
Nova saznanja o lažima i planiranju akcije o zvučnom topu, do kojih je došlo Više javno tužilaštvo u Beogradu, predstavljaju vrhunac dehumanizacije predsednika Aleksandra Vučića i udar na našu zemlju.
Politički analitičar Saša Borojević govorio je u emisiji Info jutro na Informer TV o dokumentaciji do koje je Više javno tužilaštvo došlo u vezi sa aferom "zvučni top" kao i o svim zaverama obojene revolucije koje polako izlaze na videlo.
Dokumentacija do koje je došlo Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) otkriva da je priča o navodnom zvučnom topu na protestima svesno planirana još u januaru 2025. godine – nepuna dva meseca pre nego što su demonstranti uopšte izašli na ulice, saznaje naš portal.
U zdravstvenom sistemu Srbije u ovom momentu, svakog dana, 24 časa dnevno, postoje spremni timovi, oprema i sve potrebno za transplantaciju koja se obavlja kada se pojavi donor, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Kineski naučnici otkrili su na dnu Indijskog okeana do sada najveće groblje kitova, koje se proteže stotinama kilometara i koje sadrži fosile stare preko pet miliona godina.
Dream, suverena kompanija za veštačku inteligenciju i sajber odbranu za vlade i kritičnu infrastrukturu, danas je objavila rundu finansiranja od 260 miliona dolara, čime je vrednost kompanije dostigla 3 milijarde dolara samo tri godine nakon osnivanja.
Na jučerašnjem izricanju presude roditeljima dečaka ubice, Vladimiru i Miljani Kecmanović, sudija je pročitao detalje presude i rekao da je Kosta K. nakon masakra iskočio kroz prozor učionice, izvadio okvir iz pištolja i bacio ih na beton, a onda telefonom pozvao policiju i rekao šta je uradio.
Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu saopštilo je danas da je do povređivanja i pogibije radnika u fabrici "Linglong" došlo usled nepoštovanja pravila u procesu rada od strane nastradalog.
Glumac Stanojlo Milinković pojavio se u u sporednim ulogama u našim kultnim filmovima i postao prepoznatljiv po replici "Ne diraj me, zvaću decu! Decooooo!"
Najnovija studija o čuvenoj operskoj pevačici Mariji Kalas, koju je sproveo tim sa Univerziteta u Padovi, dala je novu interpretaciju misterije njenog gubitka glasa, nudeći drugačije kliničko tumačenje povezano sa rekom bolešću dermatomiozitisom.
Čuvena venecuelanska glumica Gabrijela Spanić, koja je stekla planetarnu slavu ulogom u seriji "Zlobnica", prisetila se svoje posete Srbiji davne 2004. godine.
Jedan kratak snimak narandžastog mačka izazvao je lavinu reakcija na društvenim mrežama, jer su mnogi u njemu prepoznali priču o razočaranju i neuzvraćenim osećanjima.
Ako ste delimično ili u potpunosti izbacili hleb iz ishrane, to možda i nije najbolja ideja. Nove prehrambene smernice sugerišu da zdrava ishrana podrazumeva i konzumiranje celovitih žitarica.
Marama vezana oko glave, modni detalj koji je proslavila Odri Hepbern, ovog leta doživljava veliki povratak i ponovo osvaja ljubiteljke elegancije širom sveta.
Saturn, planeta koja određuje našu sudbinu, nalazi se u Ovnu, gde će se zadržati do 2028. godine. Pred nama je period velikih životnih lekcija koje se tiču samostalnosti, hrabrosti, inicijative i lične odgovornosti.
Kada vam se jede nešto slatko, a nemate mnogo vremena ni volje za komplikovane recepte, ovaj jogurt kolač je pravo rešenje, jednostavan je za pripremu, a uspeva čak i početnicima.
Influenser Luka Bojović Luk izneo je šokantne tvrdnje na račun jutjubera Bake Praseta, kada je izjavio kako su zajedno šmrkali kokain i koristili nedozvoljene supstance.
Bivši učesnik rijalitija Kristijan Golubović, ponovo se našao u centru pažnje nakon što ga je Kristina Spalević ponovo prijavila policiji zbog uznemiravanja i pretnji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.