Bogatstvo koje ledi krv u žilama: Dok se led topi, isplivava tajna Grenlanda koju su moćnici decenijama krili

Iako se često doživljava kao smrznuta arktička divljina, Grenland ispod svog ledenog pokrivača krije jedno od najkoncentrisanijih prirodnih bogatstava na svetu.

Prema rečima Džonatana Pola, vanrednog profesora nauka o Zemlji na Univerzitetu u Londonu, ovo geološko bogatstvo stavlja Grenland u sam centar globalnih rasprava o energiji, mineralima i klimatskoj odgovornosti.

Grenland raspolaže ogromnim količinama kritičnih sirovina, uključujući litijum i retke zemne elemente ključne za niskougljenične tehnologije, ali i brojnim metalima, dragocenim mineralima i značajnim zalihama ugljovodonika. Tri velika ležišta retkih zemnih elemenata zakopana ispod leda mogla bi, prema procenama, spadati među najveća na planeti, što otvara ogroman potencijal za proizvodnju baterija i elektronskih komponenti presudnih za energetsku tranziciju.

Takvo bogatstvo privuklo je i snažnu stratešku pažnju velikih sila. Istraživački programi koje predvode Danska i Sjedinjene Američke Države ispituju mogućnosti komercijalne eksploatacije, uz nastojanja da se ispune strogi ekološki standardi. Američka geološka služba (USGS) procenjuje da severoistočni deo Grenlanda na kopnu sadrži zalihe nafte ekvivalentne oko 31 milijardi barela količinu uporedivu sa ukupnim dokazanim rezervama sirove nafte u SAD.

Izuzetna geologija, ali i ogromne prepreke

Ipak, geografija značajno otežava iskorišćavanje ovih resursa. Manje od 20 odsto površine Grenlanda nije prekriveno ledom, što ukazuje na mogućnost da se ogromne, još neistražene zalihe nalaze ispod slojeva debelih i po nekoliko kilometara. Ovakva koncentracija bogatstava rezultat je geološke istorije duge oko četiri milijarde godina, tokom koje su se formirale neke od najstarijih stena na Zemlji, kao i nalazišta gvožđa, dijamanata i retkih minerala.

Stručnjaci ističu da su na Grenlandu prisutna sva tri ključna procesa nastanka prirodnih resursa: izgradnja planina, rascеpljivanje Zemljine kore i vulkanska aktivnost. Upravo su ti procesi omogućili stvaranje nalazišta zlata, grafita, rubina i retkih zemnih elemenata poput neodimijuma, disprozijuma, niobijuma i tantala  sirovina neophodnih za savremenu tehnologiju i obnovljive izvore energije.

Klimatska dilema i geopolitički pritisci

Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju. Od sredine 1990-ih otopilo se područje leda veličine Albanije, čime se neka ležišta postepeno izlažu i postaju dostupnija. Savremene radarske metode danas omogućavaju mapiranje stena i mineralnih slojeva ispod više od dva kilometra leda.

Iako vlada Grenlanda strogo reguliše rudarstvo zakonima koji datiraju još iz 1970-ih godina, rastući geopolitički interesi mogli bi pojačati pritiske u budućnosti. Posebno se ističe interes administracije američkog predsednika Donald Tramp, zbog čega se očekuje da bi rasprave o ublažavanju kontrole nad eksploatacijom prirodnih resursa na ovom arktičkom ostrvu mogle postati sve intenzivnije.

 

VIDEO BONUS