Zakonski alibi za smrt 40 ljudi: Kako je Švajcarska promenila zakon preko noći

U novogodišnjoj noći, tačno u 1.26 časova, 1. januara 2026. požar u baru Le Constellation u Kran-Montani, u kantonu Valais odneo je živote 40 ljudi i ostavio 116 povređenih. Prema preliminarnim izveštajima, uzrok nije bila samo jedna „kobna greška“, već lanac sistemskih propusta.

Nebezbedni uslovi u objektu, zatvoreni ili nefunkcionalni izlazi za evakuaciju i šest godina bez inspekcije i provera. Ono što ovu tragediju čini posebno kontroverznom jeste izmena kantonalnog građevinskog zakona, koja je stupila na snagu samo 86 minuta pre izbijanja požara, a koja se tumači kao pokušaj da se odgovornost institucija minimizuje ili potpuno izbegne, piše Srpski Ugao.

Kako prenosi švajcarski list „Blick“, novi zakon – koji je bivši član 25 preimenovao u član 37, sa dodatim paragrafom 5 – eksplicitno navodi: „Nadležni organ ne odgovara za štetu nastalu kršenjem zakona od strane investitora i njihovih predstavnika.“ Ova odredba, koja je na snagu stupila u ponoć 1. januara, mogla bi zaštititi opštinu Kran-Montana od multimilionskih tužbi porodica žrtava.

Pravni eksperti poput Paskala Šmida ističu da bi sudovi mogli tumačiti incident kao složeni prekršaj, fokusirajući se na raniju nemarnost pod starim zakonom, što bi omogućilo nastavak tužbi. Kantonalna pravna služba insistira da ova norma samo podseća na primarnu odgovornost investitora i ne ukida ličnu odgovornost za grubu nemarnost ili namerne radnje, ali kritičari vide u njoj unapred pripremljeni alibi za birokratiju.

Bar „Le Constellation“ u vlasništvu Žaka i Džesike Moreti, nije bio podvrgnut inspekciji građevinske bezbednosti od 2019. godine, uprkos zakonskim obavezama, kako je potvrdio predsednik opštine Nikolas Fero. Šest godina odsustva nadzora omogućilo je da objekat funkcioniše kao potencijalna zamka za goste, sa prećutnom saglasnošću lokalnih vlasti.

Dodatnu sumnju baca i činjenica da je opština Kran-Montana, nakon tragedije, uklonila sa svog sajta dokument o javnoj bezbednosti i zaštiti od požara, objavljen još u julu 2025. godine. Ovaj dokument, koji je sada dostupan samo indirektno kroz izvorni tekst sajta, detaljno je opisivao procedure za izdavanje dozvola za javne događaje – uključujući procenu bezbednosnih mera, kapaciteta, puteva za evakuaciju i instalacija (gas, vatra, struja). Osnovan je čak i poseban odsek za javnu bezbednost, zadužen za regulaciju aktivnosti, prevenciju rizika i redovne kontrole sa pojednostavljenim obrascima za prijave. Pitanja ostaju otvorena – da li su vlasnici bara podneli zahtev za dozvolu, da li su izdate bez inspekcija i da li su norme za materijale i bezbednost poštovane?

Ova zakonska izmena nije neutralna pravna norma, već instrument koji ne sprečava tragedije, ali ih unapred amortizuje u sudskim postupcima. Njena svrha, kako se čini, nije bezbednost građana, već zaštita institucija od posledica sopstvene nebrige. Tvrdnja da je reč o „slučajnosti“ vređa zdrav razum – kada se zakon koji oslobađa vlast odgovornosti donosi tik pred katastrofu koju je ta ista vlast mogla sprečiti, to ukazuje na duboku sistemsku neodgovornost, upakovanu u pravni jezik.

Vlasnik bara Žak Moreti je priveden, dok je njegova supruga Džesika, suvlasnica, stavljena u kućni pritvor. Porodice žrtava najavile su tužbe, uključujući i onu protiv opštinskih i kantonalnih vlasti, optužujući ih za zanemarivanje kontrola, a i moguću korupciju. Ako se istraga svede samo na pojedince, to bi bio klasičan mehanizam odvraćanja pažnje od pravih krivaca. Onih koji nisu radili svoj posao šest godina, koji nisu sproveli inspekcije, tolerisali kršenja propisa i imali obavezu da zatvore objekat koji ne ispunjava osnovne bezbednosne uslove.

Opštinske i kantonalne institucije sada pokušavaju da se sakriju iza novog člana zakona, ali ovaj slučaj razotkriva suštinu problema. Kada država zakonom oslobađa sebe odgovornosti za sopstveni nerad, ona prestaje da bude servis građana i postaje zatvoreni sistem samoodržanja. Brisanje dokumenata sa sajta dodatno pojačava sumnje u pokušaj prikrivanja, jer postavlja pitanja o transparentnosti i ulozi pravosuđa – da li oni poseduju kopije i zašto opština nije ispitana.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ono što se dogodilo u Švajcarskoj nije izuzetak, već upozorenje za celu Evropu. Ovakvi obrasci – kada sistem zakaže, a zakon se menja da bi se odgovornost izbrisala – predstavljaju institucionalni cinizam. Pravda ne sme zavisiti od toga da li je neko na vreme promenio član zakona.