Ovo još niste čuli... Bizarna kazna na ledenoj hladnoći uznemirila grad u kojem živi najviše Srba

U Beču je vozač Ajhan Č. dobio kaznu od 600 evra jer je na ledenoj hladnoći držao upaljen motor tri minuta kako bi odledio vetrobransko staklo. Incident je izazvao javnu debatu o slepoj primeni propisa i zdravom razumu u modernoj Evropi.

U austrijskoj prestonici dogodio se slučaj koji je uznemirio javnost i ponovo otvorio pitanje slepe primene propisa u savremenoj Evropi. Policija u Beču izrekla je kaznu od čak 600 evra vozaču koji je, na ledenoj hladnoći tri minuta držao upaljen motor kako bi odledio vetrobransko staklo i obezbedio osnovne uslove za bezbednu vožnju. Umesto razumevanja, usledila je kazna kakva se retko viđa i za daleko ozbiljnije prekršaje.

Incident se dogodio u ponedeljak uveče na Girtelu, u opštini Otaking. Vozač Ajhan Č., nije imao strugač za led i pokušao je da na najjednostavniji način ukloni led sa stakla. U tom trenutku naišla je policijska patrola, a ubrzo i takozvani „brzi sudija“, koji je na licu mesta primenio član 102, stav 4 Zakona o motornim vozilima i izrekao maksimalnu administrativnu kaznu zbog rada motora u mestu.

Zakon propisuje da motor ne sme da radi bez potrebe, ali u ovom slučaju potreba je bila očigledna – bez odleđenog stakla vožnja nije bezbedna. Ipak taj argument nije uvažen. Propis je primenjen mehanički, bez ikakvog razmatranja okolnosti, vremenskih uslova ili zdravog razuma. Vozač je morao da potpiše nalog i primi uplatnicu, dok je svaka rasprava bila unapred isključena.

Prema navodima austrijskog auto-kluba, kazne za ovakve prekršaje najčešće se kreću između 75 i 150 evra. Kazna od 600 evra predstavlja ekstrem i očigledno služi kao primer drugima. Čak su prema svedočenju Ajhana Č. i pojedini policajci izrazili iznenađenje visinom izrečene kazne. On je najavio da će pokušati da pravdu potraži sudskim putem.

 

Očuvanje životne sredine kao izgovor?

Ovaj slučaj jasno pokazuje kako se pod izgovorom zaštite životne sredine često sprovodi represija nad običnim građanima. Dok teška industrija, brodovi na lož-ulje i privatni avioni svakodnevno zagađuju vazduh bez posledica, pojedinac koji želi da bezbedno započne vožnju postaje laka meta. Ekologija se tako svodi na kažnjavanje onih koji nemaju političku moć, veze ni privilegije.

Posebno je uočljiv socijalni aspekt ovakvih odluka. Građani koji imaju grejane garaže, nova vozila sa ugrađenim sistemima za odleđivanje ili čak vozače, nikada se neće naći u ovakvoj situaciji. Kazne pogađaju one koji žive u realnim uslovima, parkiraju na ulici i svakodnevno se bore sa zimom, troškovima i pravilima koja se ne prilagođavaju stvarnosti.

Umesto razumnih rešenja, subvencija za opremu za odleđivanje ili jasnih zimskih izuzetaka u zakonu, vlasti se odlučuju za demonstraciju strogoće. Simbolična borba za „čist vazduh“ pretvara se u birokratsku kaznenu politiku, koja produbljuje jaz između institucija i građana.

Ova kazna nije pitanje ekologije, već odsustva razuma. Kada se zakon primenjuje bez osećaja za realan život, on prestaje da bude pravedan. Tri minuta grejanja automobila u ledenoj noći ne ugrožavaju planetu, ali ovakve kazne ozbiljno ugrožavaju poverenje građana u sistem. Društvo koje kažnjava bez razumevanja ne gradi odgovornost, već strah. A strah nikada nije bio temelj zdrave zajednice.

 

BONUS VIDEO