Kako Kijev planira da parališe rusku pomorsku logistiku novim dronom: Isplivali detalji o dronu koji ne koristi GPS

Kako se sukobi u crnomorskom regionu nastavljaju, tehnološki aspekt rata sve snažnije potiskuje tradicionalne predstave o pomorskoj sili.

Prema navodima ukrajinskih izvora, novi autonomni podvodni dron pod nazivom „Marička“ završio je fazu testiranja i spreman je za operativnu upotrebu, što bi moglo imati dugoročne posledice po način planiranja i zaštite pomorske logistike u ovom području.

Kompanija AMV Tech, koja se dovodi u vezu sa razvojem sistema, navodi da je „Marička“ zamišljena kao višenamenska podvodna platforma, namenjena napadima, izviđanju i tajnim operacijama protiv pomorskih i obalnih ciljeva. Sa ukrajinske strane ističe se da ovaj sistem predstavlja iskorak sa povremenih asimetričnih udara ka pokušaju sistematskog ograničavanja protivničkog prisustva u određenim delovima Crnog mora.

Tehničke specifikacije koje objavljuju ukrajinski izvori ukazuju na ambiciozan projekat. Dron je, prema tim navodima, dug oko šest metara i ima operativni domet do 1.000 kilometara. Posebnu pažnju privlači tvrdnja da može da nosi bojevu glavu mase do jedne tone eksploziva, čime se svrstava među sisteme sa potencijalno strateškim efektom, naročito u slučaju udara na fiksnu infrastrukturu ili brodove u lukama.

Kretanje „Maričke“ je, prema dostupnim informacijama, relativno sporo i iznosi oko 10 kilometara na sat. Taj podatak se ne tumači kao slabost, već kao namerna taktička odluka, jer niža brzina smanjuje akustični potpis. Proizvođač navodi da su elektromotori i kompozitni materijali trupa prilagođeni upravo tom cilju, kako bi se otežala detekcija i aktivnim i pasivnim sonarima.

Poseban akcenat stavlja se na navigacioni sistem. Prema dostupnim podacima, dron koristi inercijalnu navigaciju i ne oslanja se na satelitske signale, što ga čini otpornim na elektronsko ometanje i gubitak GPS-a. Ukrajinski izvori ocenjuju da je to ključna prednost u uslovima intenzivne primene sredstava elektronskog ratovanja, posebno u zoni Krima i glavnih luka istočne obale Crnog mora.

Kao dodatna sposobnost navodi se mogućnost da dron ostane neaktivan na morskom dnu, na unapred zadatim koordinatama, i to do sedam dana. U tom režimu, „Marička“ bi mogla da čeka pojavu cilja visoke vrednosti i da se aktivira u tačno određenom trenutku. Ukoliko se ovaj koncept potvrdi u praksi, mogao bi znatno povećati stepen neizvesnosti za svaku pomorsku operaciju u potencijalno ugroženim zonama.

Ukrajinski izvori tvrde i da se već uočava odgovor ruske strane kroz pojačane protivpodmorničke patrole i dodatno fizičko obezbeđenje prilaza lukama poput Sevastopolja i Novorosijska. Istovremeno se ističe da modularna konstrukcija „Maričke“ omogućava njenu primenu i u izviđačkim misijama ili za tajni transport, što dodatno otežava razdvajanje borbenih i neborbenih zadataka.

Iz ugla Kijeva, ovakav sistem predstavlja deo šire asimetrične strategije. Cilj, kako se navodi, nije nužno masovno uništavanje brodova, već primoravanje protivnika da ulaže nesrazmerne resurse u zaštitu luka, plovnih puteva i logističkih čvorišta. U tom kontekstu, podvodni dronovi se vide kao sredstvo za postepeno ograničavanje operativne slobode pomorskih snaga, čak i bez stalnog prisustva klasične flote.

Na kraju, „Marička“ se predstavlja kao simbol završetka jedne faze u razvoju ukrajinskih pomorskih kapaciteta. Ako se najavljene karakteristike potvrde u realnim borbenim uslovima, autonomni podvodni sistemi ovog tipa mogli bi dugoročno uticati ne samo na odnos snaga u Crnom moru, već i na šire poimanje pomorske bezbednosti i obalske odbrane u savremenim sukobima.

Za sada, međutim, većina iznetih tvrdnji ostaje u domenu navoda koje Ukrajina periodično iznosi još od 2023. godine, dok će stvarni domet i efikasnost zavisiti od njihove primene u praksi i odgovora druge strane.

 

BONUS VIDEO