Ruske nuklearne podmornice i bombarderi na samoj granici: Evropa u panici, traži se atomski kišobran za spas od Rusa!

Rusija intenzivira vojno prisustvo na Arktiku i gradi nove vojne objekte duž granice sa Finskom, izjavio je finski ministar odbrane Anti Hakanen, upozorivši da je bezbednost tog regiona ključna za stabilnost Evrope i da evropsko nuklearno odvraćanje ne može da zameni NATO.

U intervjuu za Juronjuz, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Hakanen je naveo da Rusija na poluostrvu Kola raspolaže najvećim delom svojih strateških kapaciteta, uključujući nuklearne podmornice i bombardere dugog dometa.

Prema njegovim rečima, Moskva gradi nove vojne objekte duž finske granice, što podseća na period Hladnog rata. Zbog toga je, kako je ocenio, neophodno dodatno jačati arktičke odbrambene kapacitete radi efikasnog odvraćanja.

On je naglasio da su finske oružane snage u potpunosti osposobljene za delovanje u arktičkim uslovima i spremne da svoje iskustvo podele sa saveznicima.

Finska, koja je nakon ruske invazije na Ukrajinu pristupila NATO, pozdravila je obnovljeno planiranje Alijanse za odbranu na severu, uključujući pokretanje aktivnosti pojačane budnosti "Arktički stražar". Ipak, Hakanen smatra da je bezbednost Arktika trebalo ranije postaviti među prioritete.

Govoreći o finansiranju, istakao je da je Finska, zajedno sa još 18 članica EU, zatražila sredstva iz fonda Unije vrednog 150 milijardi evra namenjenog odbrambenim zajmovima. Zahtev Helsinkija u iznosu od milijardu evra odobren je prošlog meseca.

Veći deo sredstava biće uložen u jačanje kopnenih snaga, uključujući nabavku oklopnih vozila i bespilotnih letelica. Helsinki je prošle godine pokrenuo sveobuhvatan plan reforme kopnene odbrane do 2035. godine, sa fokusom na modernizaciju infrastrukture, razvoj bespilotnih sistema i unapređenje udarnih sposobnosti.

Komentarišući odnose sa Vašingtonom, Hakanen je ocenio da su Sjedinjene Američke Države i dalje čvrsto posvećene članu 5 o kolektivnoj odbrani u okviru NATO, uprkos nedavnim izjavama američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda, koje su izazvale tenzije sa Danskom.

Dodao je da je američka podrška, uključujući nuklearne kapacitete, i dalje ključna za evropsku bezbednost na kratki i srednji rok, dok je dugoročno poželjno jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti.

Ponudu Francuske i Velike Britanije da prošire svoj nuklearni kišobran na ostatak Evrope ocenio je kao "dobru vest", ali je naglasio da to ne može predstavljati zamenu za američku nuklearnu zaštitu.

 

BONUS VIDEO