Izrael prvi udara, Amerika čeka? Procureo tajni plan Bele kuće za uvlačenje SAD u rat sa Teheranom!

Dok američke snage širom Bliskog istoka čekaju eventualnu naredbu iz Pentagona, u Vašingtonu se paralelno vodi intenzivna diplomatska računica.

Predsednik Donald Tramp, prema navodima zapadnih medija, ne razmatra samo vojnu izvodljivost udara na Iran, već i političku cenu takve operacije. Situacija je drugačija nego tokom poslednje konfrontacije 2025. godine - pojedini američki saveznici jasno poručuju da njihova teritorija neće biti polazna tačka za napad na Teheran.

Ko je povukao crvenu liniju

Prema pisanju evropskih medija i nedeljnika Newsweek, više država domaćina američkih baza odbilo je da dozvoli korišćenje svojih objekata za napade na Iran.

Jordan je među prvima precizirao stav. U bazi Muvafak Salti SAD imaju raspoređene borbene i transportne avione, kao i sisteme za elektronsko ratovanje. Ipak, vlasti u Amanu poručile su da neće dozvoliti da njihova teritorija bude platforma za napad, uprkos sporazumu o odbrani sa Vašingtonom. Istovremeno su upozorile i Teheran da neće tolerisati narušavanje vazdušnog prostora.

Sličan signal stigao je i iz Saudijske Arabije. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman, uprkos bliskim odnosima sa Trampom, navodno je poručio da saudijski vazdušni prostor neće biti korišćen za operacije protiv Irana. To je posebno značajno jer se u bazi Princ Sultan nalaze ključni američki kapaciteti za rano upozoravanje i dopunu gorivom u vazduhu.

Prema istim izvorima, Katar, Kuvajt, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati poslali su slične poruke. Sve to ukazuje da bi eventualni napad morao da uzme u obzir ozbiljne diplomatske posledice po odnose SAD sa regionalnim partnerima.

Strategija iza zatvorenih vrata

Portal Politiko navodi da se u Beloj kući razmatra scenario prema kojem bi Izrael prvi napao Iran, čime bi se otvorio prostor za šire američko uključivanje.

Prema tom planu, izraelski udar gotovo sigurno bi izazvao iransku odmazdu, uključujući moguće napade na američke ciljeve u regionu. Takav razvoj događaja mogao bi da posluži kao argument za otvorenu intervenciju SAD.

Politička računica je jasna - deo američkih birača podržava oštar pristup Iranu, ali bez spremnosti da prihvati velike američke žrtve. Ukoliko bi SAD ili njihov bliski saveznik bili prvi napadnuti, podrška vojnoj akciji mogla bi da poraste.

Foto: EPA

 

Netanjahu, Pentagon i rizik eskalacije

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je nedavno boravio u Beloj kući, navodno insistira na trajnom uklanjanju iranskog nuklearnog i balističkog programa.

Pentagon, međutim, upozorava na razmere potencijalnog odgovora. Ukoliko bi cilj operacije bio promena režima, Teheran bi, prema procenama američkih zvaničnika, upotrebio kompletan arsenal.

Američke baze u regionu nemaju zaštitu izraelskog sistema „Gvozdena kupola“, što povećava rizik od ozbiljnih gubitaka. Jedan američki zvaničnik ocenio je da postoji „velika verovatnoća američkih žrtava“, što nosi ozbiljan politički rizik.

Pojedini analitičari upozoravaju i da bi produženi sukob iscrpeo američke zalihe municije, ostavljajući strateški prostor Kini u azijsko-pacifičkom regionu.

Vojna konfiguracija i opcije

Prema navodima iz Vašingtona, SAD su rasporedile najveću vatrenu moć na Bliskom istoku još od invazije na Irak 2003. godine. U regionu se nalaze dve udarne grupe nosača aviona i desetine naprednih borbenih letelica.

Na listi potencijalnih meta nalaze se iranska nuklearna postrojenja, balistička infrastruktura, kao i visoki pripadnici Korpusa islamske revolucionarne garde.

Istovremeno, američki pregovarački tim priprema razgovore sa iranskom stranom u Ženevi, što pokazuje da diplomatski kanali još nisu zatvoreni.

 

BONUS VIDEO