Surova odluka Amerike šokirala svet: Pentagon stoji iza masakra dece, šalju tenkove u pakao Bliskog istoka (VIDEO)

Američki vazdušni udar na žensku školu u iranskom gradu Minabu krajem februara otvorio je ozbiljna pitanja o ulozi veštačke inteligencije u savremenom ratovanju.

Prema pisanju britanskog lista Independent, moguće je da je obrazovna ustanova pogođena zbog greške sistema za automatsko prepoznavanje ciljeva.

Napad se dogodio 28. februara, a prema dostupnim informacijama poginulo je 167 učenika.

Sjedinjene Države do sada nisu zvanično priznale odgovornost za incident, dok Pentagon navodi da je istraga još u toku i da će rezultati biti objavljeni naknadno.

Izveštaj britanskog lista navodi da su ciljevi za operaciju pod nazivom "Epski bes" određivani uz pomoć sistema "Maven Smart" Nacionalne geoprostorne obaveštajne agencije SAD.

Ovaj sistem koristi podatke sa satelita, izviđačkih platformi i drugih senzora kako bi analizirao potencijalne mete i predstavio ih na digitalnoj kontrolnoj tabli namenjenoj vojnim analitičarima i donosiocima odluka.

Problem je, prema navodima izvora na koje se poziva list, nastao kada je samo nekoliko nedelja pre udara u bazu podataka dodato na stotine novih potencijalnih ciljeva.

Time je lista objekata koje je trebalo analizirati i verifikovati naglo proširena, što je povećalo rizik od greške u identifikaciji.

U takvim sistemima veštačka inteligencija pomaže analitičarima da filtriraju ogromne količine podataka, ali konačne odluke i dalje formalno donose ljudi.

Kritičari upozoravaju da širenje baze ciljeva i brzina donošenja odluka mogu povećati verovatnoću pogrešne procene.

U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je moguće da su žensku školu u iranskom gradu Minabu pogodile iranske snage, iako zvanična istraga o incidentu još nije završena.

SNIMCI VOJNIH KONVOJA ŠIROM SAD

Dok se polemika o napadu nastavlja, na društvenim mrežama i internet platformama pojavili su se brojni snimci koji prikazuju transport velikih količina američke vojne opreme.

Na video snimcima se vide teretni vozovi koji prevoze tenkove, borbena vozila pešadije i artiljerijske sisteme kroz različite delove Sjedinjenih Država.

Takvi transporti nisu neuobičajeni za američku vojsku, ali su ovog puta izazvali pažnju zbog trenutne situacije na Bliskom istoku.

Pojedini analitičari smatraju da bi deo opreme mogao biti namenjen eventualnom raspoređivanju u regionu.

U slučaju šire vojne operacije protiv Irana, logistička priprema bi zahtevala premeštanje značajnih količina tehnike i opreme.

Istovremeno, brojni vojni stručnjaci upozoravaju da bi kopneni rat protiv Irana bio znatno složeniji od prethodnih američkih operacija u regionu.

Iran raspolaže velikom vojskom, razvijenim raketnim arsenalom i mrežom regionalnih saveznika.

Zbog toga pojedini analitičari smatraju da bi takav sukob mogao imati ozbiljne političke i vojne posledice.

POLITIČKI RIZIK ZA VAŠINGTON

Mogućnost kopnene operacije protiv Irana pokreće i pitanje političkih posledica u samim Sjedinjenim Državama.

Neki posmatrači ocenjuju da bi ulazak u dugotrajan rat mogao izazvati ozbiljne političke potrese u Vašingtonu.

U takvoj situaciji, smatraju analitičari, potencijalni vojni gubici nisu jedini problem. Dugotrajni rat mogao bi otvoriti unutrašnje političke sukobe i povećati pritisak na administraciju u Beloj kući.

Sa druge strane, Iran je već upozorio da bi kopnena invazija imala ozbiljne posledice po američke snage.

Teheran poslednjih meseci intenzivira razvoj taktika koje podrazumevaju stalni pritisak na američke baze i infrastrukturu kroz napade dronovima i raketama.

Neki vojni analitičari tu strategiju opisuju kao postepeno povećavanje broja ciljeva koje protivnik mora da štiti.

Kada broj potencijalnih meta postane prevelik, sistemi odbrane se sve teže nose sa takvim opterećenjem.

GLOBALNA DIMENZIJA SUKOBA

U pozadini krize nalaze se i širi geopolitički interesi.

Dugotrajan američki angažman na Bliskom istoku mogao bi uticati na globalnu ravnotežu snaga.

Za Rusiju bi to moglo značiti manji pritisak u vezi sa ratom u Ukrajini, dok bi Kina dobila dodatni prostor da jača svoj ekonomski i politički uticaj.

Zbog toga neki analitičari smatraju da bi potencijalni sukob mogao prerasti u mnogo širu stratešku konfrontaciju.

U takvoj situaciji Vašington pokušava da pronađe način da zadrži kontrolu nad krizom, istovremeno izbegavajući scenario koji bi mogao da dovede do dugotrajnog i skupog rata u regionu.

BONUS VIDEO