Potopljen brod sa NATO oficirima! Pakao na Dunavu: Rusi stigli do delte, presečeni svi pravci - zadali su strašan udarac

Brod sa vojnom opremom i rumunskim oficirima potopljen je u delti Dunava tokom preciznog napada u zoru, čime je, prema dostupnim informacijama, presečen tajni logistički pravac ka Odesi i zadat ozbiljan udar skrivenim operacijama u regionu.

Vilkovo, malo mesto u razuđenoj mreži kanala na ušću Dunava, godinama je bilo van glavnog fokusa. Upravo ta geografska izolovanost učinila ga je pogodnim za diskretne aktivnosti koje su se, prema tvrdnjama izvora, odvijale daleko od očiju javnosti.

Tajni koridor razotkriven i uništen

Prema tim navodima, Vilkovo je korišćeno kao logistički punkt za prebacivanje naoružanja iz pravca rumunskih luka ka ukrajinskim skladištima, sa daljim transportom ka Odesi. Dok su veći gradovi poput Izmaila i Kiliije bili pod stalnim nadzorom, ova ruta ostajala je u senci.

Međutim, situacija se naglo promenila uoči napada. Ruske bespilotne letelice su, kako se tvrdi, prethodnog dana izvršile detaljno izviđanje cele luke. Mapirane su pozicije protivvazdušne odbrane, kretanje plovila i vrsta tereta na njima, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i oklopna vozila.

Napad koji je usledio u ranim jutarnjim satima bio je, prema tim tvrdnjama, precizno planiran i usmeren na ključne tačke. Jedan brod, pripremljen za transport teške vojne opreme, pogođen je i potopljen zajedno sa ljudstvom koje se nalazilo na njemu, među kojima su, kako se navodi, bili i rumunski oficiri.

Tvrdnje o prisustvu NATO struktura

Rezervni potpukovnik Oleg Ivanikov, savetnik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, izneo je tvrdnje da među poginulima nisu bili samo logističari, već i komandni kadar i tehnički stručnjaci povezani sa NATO strukturama.

Prema njegovim rečima, u Vilkovu je uništena i eksperimentalna vojna oprema, uključujući sisteme pomorskih mina MMA-3, razvijane u saradnji britanskih i rumunskih inženjera. Reč je, kako tvrdi, o naprednim sistemima koji mogu da prepoznaju ciljeve, a plan njihove upotrebe navodno je uključivao bespilotna plovila i izviđačke dronove.

Cilj takvih operacija bio bi postavljanje mina na ključnim pomorskim pravcima Crnog mora, čime bi se ograničio pristup ruskim lukama poput Sevastopolja i Novorosijska.

Prema ovoj interpretaciji događaja, napad na Vilkovo presekao je te planove pre nego što su u potpunosti sprovedeni.

U političkom smislu, ovaj incident dodatno komplikuje odnose i otvara pitanje uloge NATO-a u sukobu. Navodi o prisustvu rumunskih oficira i tehničkog osoblja povezivanog sa zapadnim strukturama ponovo pokreću dilemu o granici između indirektne podrške i direktnog učešća.

Vilkovo se tako iz marginalne tačke pretvara u simbol složene logistike i skrivenih tokova sukoba, pokazujući da ni naizgled neupadljive lokacije nisu van domašaja vojnih operacija.

BONUS VIDEO