Ovo je tek početak: Sprema se još opasnija blokada od one u Ormuzu?! Istorijski megapotres strahovito blizu

Savremena globalna ekonomija počiva na krhkim temeljima pomorskih ruta koje su podložnije rizicima nego što se to na prvi pogled čini. Razumevanje ovih "uskih grla" ključno je za predviđanje budućih potresa na svetskom tržištu.

Poremećaj plovidbe u Ormuskom moreuzu doveo je do skoka cena nafte tipa Brent sa oko 70 dolara po barelu pre početka krize na više od 100 dolara.

Globalna trgovina širokim spektrom drugih roba, od robe široke potrošnje do poljoprivrednih sirovina, takođe je pogođena.

Ali kriza je istakla i širi problem: činjenicu da globalna trgovina zavisi od iznenađujuće malog broja uskih tesnaca, koji se često nazivaju pomorskim tačkama gušenja.

Evo vodiča kroz najvažnije takve tačke za globalnu trgovinu i njihovu ranjivost na poremećaje.

Ormuski moreuz

Ormuski moreuz je najkritičnija svetska energetska tačka gušenja. Povezujući Persijski zaliv sa Arapskim morem, on opslužuje oko 39% pomorske trgovine sirovom naftom i 19% prirodnim gasom.

Za razliku od većine trgovinskih uskih grla, za države Zaliva ne postoji održiva alternativa Ormuzu za izvoz energije. Iran je periodično pretio zatvaranjem Ormuskog moreuza još od 1980-ih.

Međutim, poremećaj plovidbe od kraja februara, kada su SAD i Izrael prvi put pokrenuli vazdušne napade na Iran, predstavlja najgoru eskalaciju u decenijama.

To je izazvalo najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji i dovelo do vrtoglavog rasta globalnih cena nafte.

Suecki kanal

Suecki kanal povezuje Crveno more sa Sredozemnim morem, skraćujući vreme putovanja između Azije i Evrope za najmanje deset dana.

Ovaj vodeni put opslužuje 10% globalne pomorske trgovine, uključujući 22% kontejnerskog saobraćaja, 20% saobraćaja vozila i 10% sirove nafte.

Pod kontrolom Egipta, on nije lako direktno ugrožen. Ipak, vodeni put nije imun na nesreće, što je pokazalo nasukavanje kontejnerskog broda Ever Given 2021. godine.

Brod je blokirao kanal na šest dana, poremetivši trgovinu vrednu skoro 10 milijardi dolara. Najveća ranjivost ove tačke je Bab el Mandeb, tesnac na južnom kraju Crvenog mora.

Napadi na komercijalne brodove od strane grupe Huti u Jemenu, koju podržava Iran, između 2023. i 2025. godine, kao odgovor na rat Izraela protiv Hamasa u Gazi, primorali su mnoge operatere da preusmere brodove oko Afrike. 

Panamski kanal

Povezujući Tihi i Atlantski okean, Panamski kanal opslužuje oko 2,5% globalne pomorske trgovine, što je skroman udeo, ali koncentrisan na robu visoke vrednosti i strateške proizvode poput kontejnerske robe, automobila i žitarica.

Kanal prenosi oko 40% celokupnog američkog kontejnerskog transporta, vrednog 270 milijardi dolara godišnje. Njegova ranjivost potiče i od klime i od geopolitike.

Tokom 2023. i 2024. godine, teške suše su uzrokovale nagli pad nivoa vode u rezervoarima slatke vode kanala, što je primoralo na ograničenja u broju i veličini brodova.

Zatim je, početkom 2025. godine, Tramp zapretio da će preuzeti kontrolu nad kanalom.

Malajski prolaz (Malaka)

Malajski prolaz je najprometnija transportna ruta na Zemlji. On opslužuje 24% celokupne globalne pomorske trgovine, uključujući 45% pomorske sirove nafte i 26% motornih vozila.

Malaka je glavni prolaz kroz koji Kina, Japan i Južna Koreja primaju svoj uvoz energije. Skoro 80% kineskog uvoza nafte prolazi ovuda.

Svaka eskalacija tenzija između Kine i SAD ili Indije oko pomorske dominacije u regionu mogla bi ozbiljno da poremeti tranzit kroz tesnac.

Bosfor i Dardaneli

Turski tesnaci, Bosfor i Dardaneli, jedini su morski put između Crnog i Sredozemnog mora. Oni nose 3% globalne pomorske trgovine.

Iako ovaj udeo može delovati mali, on uključuje oko 20% globalnog izvoza pšenice iz Ukrajine, Rusije i Rumunije. Širok svega 700 metara na najužoj tački, prolazeći kroz centar Istanbula u Turskoj, navigacija je složena i manji sudari su česti.

Prema Konvenciji iz Montrea, Turska kontroliše vojni pristup tesnacima, što je moć koju Ankara koristi od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine kako bi ograničila kretanje ratnih brodova, dok komercijalni saobraćaj ostaje otvoren.

Dalja eskalacija sukoba u crnomorskom regionu mogla bi da poremeti ovu ravnotežu i uzdrma globalna tržišta žitarica.

Geopolitički i ekološki rizici

Trenutna kriza u Hormuskom tesnacu istakla je koliko je globalna trgovina ranjiva na poremećaje zbog oslanjanja na šačicu uskih vodenih puteva.

Ali pet gorepomenutih puteva nisu jedina uska grla. U svetu postoji do 24 pomorske tačke gušenja, uključujući i druge važne puteve kao što su Tajvanski tesnac, Dover i Beringov prolaz.

Svaki od ovih vodenih puteva izložen je sopstvenoj kombinaciji geopolitičkih tenzija, klimatskih promena, piratstva, nesreća ili prirodnih katastrofa.

BONUS VIDEO