Hrana u Hrvatskoj postaje luksuz: Bivši direktor Podravke otkrio jezivu istinu o propasti domaće poljoprivrede!

Ekonomista i bivši dugogodišnji direktor Podravke, Zvonimir Mršić, upozorio je na moguće posledice krize izazvane ratom u Iranu po ekonomiju regiona.

On ističe da bi duži sukob na Bliskom istoku mogao dovesti do rasta inflacije i pogoršanja ekonomske situacije, ali i do nestašice ne samo goriva, već i hrane, đubriva i drugih ključnih sirovina.

Inflaciona spirala

"Rast inflacije u Evropi i svetu bio je očekivan. Ako rat traje mesec dana, inflacija raste za oko jedan odsto, a ako se sukob produži, taj rast može biti znatno veći. U slučaju dužeg trajanja, postoji opasnost ulaska u inflacionu spiralu", naveo je Mršić.

On upozorava da bi zatvaranje Ormuskog moreuza moglo izazvati globalne poremećaje, uključujući nestašicu energenata, hrane, đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.

Gde su završile milijarde za proizvodnju hrane

Mršić smatra da visoke cene hrane nisu posledica samo rasta cena energenata, već pre svega nedovoljne domaće proizvodnje.

"Hrana nije skupa samo zbog energije, već zato što nemamo dovoljnu proizvodnju. I pored milijardi evra uloženih u subvencije, proizvodnja je ostala na nivou iz 2010. godine. Postavlja se pitanje gde je taj novac završio", rekao je on.

Pogrešna poljoprivredna politika

Prema njegovim rečima, dugogodišnja poljoprivredna politika bila je neadekvatna.

"Nismo ni konkurentni ni samodovoljni. Sa postojećim obradivim površinama trebalo je da imamo znatno veću proizvodnju, ali to se nije dogodilo", istakao je Mršić.

On dodaje da preveliki uvoz direktno utiče na cene hrane.

"Kada zavisite od uvoza, drugi određuju cene. Time se posledice sopstvene neefikasnosti prenose na građane", naglasio je.

Zavisnost od uvoza

Zbog takve politike, region više nije samodovoljan ni u osnovnim proizvodima, uključujući meso, povrće, pa čak i proizvode poput zelene salate i šargarepe.

Mršić upozorava i na pad proizvodnje đubriva, smanjenje broja stočnog fonda i nedovoljna ulaganja u plasteničku i stakleničku proizvodnju, što dodatno ugrožava prehrambenu sigurnost.

 

BONUS VIDEO