Sledi veliki udar! Aktivira se nešto razorno za Evropsku uniju - sunovrat se očekuje svakog trena!

Rat u Iranu, koji sve ozbiljnije ugrožava tokove energenata, gura Evropu ka novom velikom ekonomskom udaru koji bi mogao da pogodi industriju, avio-saobraćaj, cene hrane, troškove zaduživanja i inflaciju širom kontinenta.

Kako poslednji tankeri sa fosilnim gorivima iz Persijskog zaliva pristižu u evropske luke, evropski lideri sve otvorenije priznaju da bi kontinent mogao da se suoči sa krizom čije bi posledice bile uporedive sa najtežim periodima iz prethodnih godina, navodi Politiko.

Ako rat potraje, opterećenje za evropsku ekonomiju biće "teško kao ono koje smo nedavno iskusili tokom pandemije kovida ili na početku rata u Ukrajini", izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc novinarima u ponedeljak.

Evropski lideri strahuju od dugotrajne krize

"Živim sa realnošću ovog rata i njegovim posledicama 24 sata dnevno", rekao je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto za list La Republika.

- Prisiljen sam da znam stvari zbog kojih ne mogu da spavam - dodao je on.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je prošle nedelje u intervjuu za Ekonomist da bi sukob mogao da traje "godinama", dok su dugoročne posledice, kako je ocenila, "verovatno izvan onoga što trenutno možemo da zamislimo".

Oko 20 odsto nafte i prirodnog gasa koji pokreću globalnu ekonomiju prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran zatvorio pretnjom da će napasti svaki brod koji tuda prolazi bez dozvole Teherana.

Američki predsednik Donald Tramp u utorak je na društvenoj mreži Trut Sošl poslao poruku državama koje trpe nestašice goriva zbog zatvaranja moreuza.

- Moraćete da počnete da učite kako da se sami borite. Teži deo je završen. Idite po svoju naftu - napisao je Tramp.

Foto: Tanjung/AP

Evropa ulazi u period nestašica i rasta cena

Nafta i gas nisu važni samo za transport i grejanje, već predstavljaju osnovu čitavog industrijskog lanca - od proizvodnje hrane, plastike i hemikalija do poljoprivrede.

Uz to, zatvaranje Ormuskog moreuza preti i poremećajima u snabdevanju drugim sirovinama, uključujući đubrivo i helijum, koji se koristi u proizvodnji mikročipova.

Za sada su evropski potrošači najveći udar osetili kroz rast cena goriva, kao i poskupljenje pojedinih proizvoda.

Među njima je i nova konzola Plejstejšn, čije je poskupljenje kompanija Soni povezala sa "pritiscima u globalnom ekonomskom okruženju".

Analitičari upozoravaju da bi dugotrajan poremećaj mogao da izazove mnogo širu krizu. Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol ovu situaciju je opisao kao "najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji".

Globalna energetska kriza bez presedana

Za razliku od ranijih kriza, poput naftnog šoka nakon embarga OPEK 1973. godine ili gasne krize posle početka rata u Ukrajini 2022, sadašnja panika pogađa gotovo sve energente istovremeno, od sirove nafte i prirodnog gasa do prerađenih derivata kao što su avionsko gorivo i dizel.

- Tržišta se sada suočavaju sa scenarijem o kojem se dugo govorilo u teoriji, ali koji se retko smatrao stvarnom mogućnošću, efektivnim zatvaranjem najvažnije svetske energetske tačke - ocenila je vodeći energetski analitičar za Evropu u Institutu za ekonomiku energetike i finansijsku analizu Ana Marija Jaler-Makarevič.

Ona je podsetila da su krize sedamdesetih godina izbacile iz sistema oko sedam odsto svetskih zaliha, dok zatvaranje Ormuskog moreuza pogađa čak 20 odsto globalnog snabdevanja.

Kada je rat počeo, zvaničnici Evropske unije verovali su da blok neće biti ozbiljno pogođen nestašicama, pošto je iz Persijskog zaliva dolazilo oko šest odsto evropske sirove nafte i manje od 10 odsto prirodnog gasa. U prvim procenama, najveći rizik bio je rast cena.

Evropski zvaničnici tada su naglašavali da kontinent ima diverzifikovane izvore snabdevanja izvan Persijskog zaliva, uključujući Sjedinjene Države, Norvešku, Azerbejdžan i Alžir. Smatralo se da bi problem nestašica mogao da postane ozbiljan tek ako sukob potraje.

Sada, kada rat ulazi u petu nedelju, pokazuje se da su ti strahovi bili opravdani.

Foto: x.com/printscreen

Azija preusmerava isporuke, Evropa ostaje pod pritiskom

Jedna od najvećih opasnosti za Evropu jeste činjenica da azijske zemlje, koje su pre rata zavisile od Persijskog zaliva za oko 80 odsto svojih potreba za naftom i gasom, sada podižu cene u borbi za sve manje količine dostupnih energenata.

To je trgovce sa fleksibilnijim ugovorima počelo da usmerava ka Aziji, gde su profitne marže veće, dok Evropa ostaje po strani.

Prema rečima višeg energetskog analitičara pomorske konsultantske kuće Kleper Šarla Kosterusa, čak 11 tankera pod nigerijskom zastavom koji prevoze američki tečni prirodni gas poslednjih dana preusmereno je iz Evrope dalje ka istoku.

LNG ne stiže u očekivanim količinama uprkos maksimalnoj proizvodnji

On navodi da će u narednih nekoliko dana u Evropu stići i poslednji tanker sa katarskim LNG-om.

Pošto gotovo svi veliki svetski snabdevači već rade na maksimalnim kapacitetima, evropski lideri, prema oceni analitičara, počinju da shvataju da količine LNG-a na koje su računali neće stizati onako kako se očekivalo.

- Shvataju da zalihe LNG-a na koje su računali ne dolaze ovde kako se očekivalo. Nije kao da imamo rezervu. Nije kao da imamo neku sigurnost - upozorila je Jaler-Makarevič.

Kako ocenjuje, Evropa će posledice početi ozbiljno da oseća već tokom narednog meseca, možda i za svega nekoliko nedelja.

Ako se rat sa Iranom nastavi i blokada Ormuskog moreuza potraje, Evropa bi mogla da uđe u novu fazu energetske i ekonomske krize, sa direktnim posledicama po proizvodnju, inflaciju, cene goriva, hranu i svakodnevni život građana širom kontinenta.

BONUS VIDEO