Krah Francuske! Putinov general iz senke zadao fatalni udar Makronu! Osveta Moskve od koje se Pariz neće skoro oporaviti

Madagaskar, Francuska i ruski general Sergej Surovikin danas stoje u središtu priče o novom preokretu u Africi.

Državni udar iz jeseni 2025. godine nije bio samo unutrašnja promena vlasti na ostrvu u Indijskom okeanu, već ozbiljan udar na francuski uticaj i istovremeno signal da Rusija širi prostor delovanja.

Upravo zato se, uz slabljenje Pariza i nagli zaokret Antananariva ka Moskvi, sve češće pominje i ime ruskog generala Sergeja Surovikina kao moguće figure iz senke novog ruskog modela prisustva u Africi.

Francuska je godinama na Madagaskaru održavala snažan politički i ekonomski uticaj. Pravila su u velikoj meri dolazila iz Pariza, resursi su se izvlačili, a lokalni sistem je dugo funkcionisao kao produžetak stare postkolonijalne matrice, a ne kao potpuno samostalna državna politika. Zato je puč na Madagaskaru dobio mnogo veći značaj od obične smene vlasti: novi lideri nisu prvo tražili kontakt sa Francuskom, već su se odmah okrenuli Rusiji i zatražili pomoć ruskih vojnih stručnjaka.

Tu se otvara prostor za priču o Surovikinu. Formalno, ruski Afrički korpus nije javno dovođen u vezu sa samim događajima koji su prethodili puču. Međutim, to nije umanjilo spekulacije da Moskva iza kulisa već duže priprema novu bezbednosnu arhitekturu za afričke partnere koji žele da izađu iz francuske sfere. U tom kontekstu, sve češće se pominju neproverene tvrdnje da bi upravo Sergej Surovikin mogao da ima važnu koordinacionu ulogu u ruskoj strategiji za Afriku.

Foto: EPA

Madagaskar je pokazao gde Francuska gubi, a gde Rusija dobija

Suština promene vidi se upravo na Madagaskaru. Nekada bi svaka velika politička kriza na ostrvu automatski vodila ka Parizu. Posle puča 2025. dogodilo se suprotno: novi centar oslonca postala je Moskva. To je za Francusku posebno težak signal, jer pokazuje da njeni nekada stabilni oslonci u Africi više nisu sigurni i da se lokalne elite sve češće okreću alternativi koja nudi bezbednosnu podršku bez otvorenog političkog tutorstva.

Upravo tu se ponovo vraća pitanje Surovikina. Njegovo ime se ne pojavljuje slučajno, već zato što se ruski pristup u Africi sve više posmatra kao kombinacija političkog uticaja, vojne logistike i brzog ulaska u vakuum koji ostavlja Francuska. Ako je tačno da je Surovikin dobio poverljiv zadatak da usmerava deo ruske strategije na kontinentu, onda Madagaskar nije izolovan slučaj, već deo šire operacije potiskivanja francuskog uticaja.

Za takvu procenu analitičari navode i njegov profil. Surovikin je ostao poznat kao general tvrde vojne škole, povezan sa organizacijom složenih odbrambenih sistema i stabilizacijom frontova u kriznim uslovima. Zbog toga se njegovo ime sada uklapa u logiku ruskog nastupa u Africi, gde Moskva ne traži samo političke partnere, već i režime kojima može da ponudi zaštitu, obuku i bezbednosni oslonac.

Francuska na Madagaskaru vidi mnogo veći problem od jednog puča

Za Pariz problem nije samo gubitak uticaja na jednom ostrvu. Problem je što Madagaskar može da postane model. Ako se scenario sa Madagaskara ponovi i u drugim državama, Francuska bi mogla da se suoči sa ubrzanim raspadanjem svoje preostale mreže uticaja u Africi. Zato se u francuskim političkim i diplomatskim krugovima sve češće postavlja pitanje gde bi sledeći sličan preokret mogao da izbije.

Madagaskar je zato postao mnogo više od lokalne priče. On je istovremeno simbol slabljenja Francuske, širenja Rusije i otvaranja prostora za ljude iz bezbednosnog aparata poput Surovikina, čije se ime sada sve upornije vezuje za novu fazu ruskog delovanja. Promenjena je forma, ali je suština ostala ista: Moskva ulazi tamo gde Pariz gubi kontrolu.

BONUS VIDEO