Miriše na veliko zlo! Šojgu zatresao Britance jezivom najavom: Znate li šta će se desiti nakon katastrofalnog poteza Ukrajine i NATO?

Prema pisanju britanskog lista The Sun, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu poslao je ozbiljno upozorenje državama za koje Moskva veruje da imaju ulogu u napadima na rusku teritoriju.

U središtu cele priče nalazi se tvrdnja da ukrajinski dronovi do ciljeva u Rusiji dolaze preko vazdušnog prostora Finske i baltičkih zemalja. Upravo zato je, prema oceni lista The Sun, Šojguova izjava protumačena kao direktna poruka da Moskva više ne namerava da zatvara oči pred onim što smatra bezbednosnom pretnjom.

Moskva otvoreno ukazala na Finsku i baltičke zemlje

Prema toj proceni, Šojgu je izneo dve moguće varijante. Prva je da zapadni sistemi protivvazdušne odbrane ne funkcionišu dovoljno efikasno i da ne uspevaju da spreče korišćenje tog prostora za napade na Rusiju. Druga, za Moskvu daleko ozbiljnija mogućnost, jeste da se takvi preleti svesno dopuštaju.

Ukoliko rusko rukovodstvo proceni da je reč o drugom scenariju, to bi značilo da se pojedine članice NATO-a u Moskvi više ne posmatraju samo kao politički protivnici, već kao deo šireg mehanizma koji omogućava udare na rusku teritoriju.

Zbog toga je Šojgu, prema tumačenju britanskih analitičara, posebno naglasio pravni okvir na koji bi Rusija mogla da se pozove u eventualnom odgovoru.

Pozivanje na član 51 UN dodatno pojačalo poruku

Ključni deo upozorenja odnosi se na član 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji državama daje pravo na samoodbranu u slučaju oružanog napada. Upravo u tome britanski mediji vide najvažniji element ruske poruke.

Po toj logici, Moskva bi eventualne buduće poteze mogla da predstavi kao odgovor na pretnju, a ne kao jednostranu eskalaciju. Takva formulacija, iako pravno obojena, u zapadnim analizama se tumači kao veoma ozbiljan signal.

Zbog toga su se odmah pojavile procene o tome kakav bi oblik mogao da dobije eventualni ruski odgovor i na koje tačke bi mogao da bude usmeren.

Baltički region i strateška ostrva u centru pažnje

U britanskim analizama pominju se Finska, Estonija, Letonija i Litvanija kao zemlje koje su se našle u fokusu ovog upozorenja. Istovremeno, posebna pažnja posvećena je i strateški važnim tačkama u Baltičkom moru.

Među njima se izdvajaju švedski Gotland, danski Bornholm, kao i estonska ostrva Hijuma i Sarema. Kontrola nad takvim lokacijama, prema tim procenama, ne bi imala samo vojni, već i širi geopolitički značaj, jer bi mogla da promeni raspored uticaja i bezbednosnih odnosa u celom regionu.

Upravo zato se poruka iz Moskve u zapadnim medijima ne tumači kao prolazna izjava, već kao upozorenje da Rusija želi da pokaže gde vidi granicu koju više ne namerava da trpi.

Upozorenje koje teško može da ostane bez odgovora

Zapadni analitičari ne kriju zabrinutost zbog toga što se rusko upozorenje sada iznosi znatno direktnije nego ranije. Iako ostaje otvoreno pitanje da li je reč o stvarnoj pripremi za naredne korake ili o pojačanom psihološkom pritisku, sama formulacija poruke pokazuje da Moskva želi da pojača efekat i političku težinu svojih stavova.

Zato se sve više govori o tome da je ruska strana odlučila da temu napada na svoju teritoriju više ne ostavlja u zoni diplomatskih upozorenja bez posledica. Poruka je poslata, a njeno značenje je dovoljno jasno da u evropskim prestonicama ne može biti lako ignorisano.

BONUS VIDEO