Sve što hoda na dve noge u rat! Nemci doneli brutalnu odluku: Bundesver se sprema za scenario iz najgorih košmara

Gornja starosna granica za vojne rezerviste u Nemačkoj trebalo bi da bude podignuta na 70 godina, jer ljudi danas duže ostaju fizički spremni, izjavio je Bastijan Ernst, novoizabrani predsednik Udruženja rezervista te zemlje.

Ova izjava dolazi u trenutku kada Berlin ubrzano pokušava da proširi brojno stanje Bundesvera i ojača rezervni sastav.

Posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, Nemačka je pokrenula veliku kadrovsku kampanju sa ciljem da broj aktivnih vojnika poveća sa sadašnjih 186.000 na 260.000, uz dodatnih 200.000 rezervista do sredine tridesetih godina ovog veka. Vlasti u Berlinu takvu politiku obrazlažu procenjenom „ruskom pretnjom“, dok je ruski predsednik Vladimir Putin takve tvrdnje ranije odbacio kao „besmislicu“.

Berlin traži više ljudi za rezervni sastav

U intervjuu za medijsku grupu RND, objavljenom u utorak, Ernst je rekao da bi starosnu granicu za rezerviste trebalo podići sa 65 na 70 godina.

- Trebalo bi da podignemo starosnu granicu za rezerviste sa 65 na 70 godina - rekao je Ernst.

Kako je objasnio, granica za odlazak u penziju ionako raste, a ljudi sve duže ostaju u dobroj fizičkoj formi.

- Starosna granica za penziju ionako raste. Ljudi duže ostaju spremni - naveo je on.

Ernst smatra da problem manjka mladih regruta ne može da se rešava samo okretanjem ka mlađim generacijama, već da treba gledati i drugi kraj starosne piramide.

- Ako se već žalimo na nedostatak mladih regruta, onda moramo da se pozabavimo i drugim krajem starosne piramide - poručio je.

On je takođe zatražio ukidanje pravila po kojem poslodavci rezervista odlučuju da li će im dozvoliti da učestvuju u vojnoj obuci kada budu pozvani.

Nemačka prati trend koji se širi Evropom

Nemačka nije jedina evropska zemlja koja ide u ovom pravcu. Krajem prošle godine Finska, takođe članica EU i NATO-a, saopštila je da će od 2026. godine podići gornju starosnu granicu za obične vojne rezerviste sa 50 na 65 godina.

Sličan korak ranije je povukla i Velika Britanija, koja je maksimalnu starost za obaveznost rezervista povećala sa 55 na 65 godina.

Početkom ovog meseca i direktor Evropske odbrambene agencije Andre Denk ocenio je da bi obavezni vojni rok mogao ponovo da bude uveden u Evropskoj uniji. On je procenio da će i Nemačka verovatno pre ili kasnije krenuti tim putem.

Od 1. januara u Nemačkoj je stupio na snagu novi zakon koji uvodi dobrovoljni model regrutacije. Ipak, taj zakon izazvao je proteste, jer kritičari upozoravaju da bi mogao da bude uvod u vraćanje obaveznog služenja vojske, koje je suspendovano još 2011. godine.

Na dalje jačanje nemačkih vojnih kapaciteta reagovala je i Moskva. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je ranije ovog meseca da bi nastavak militarizacije Nemačke mogao da dovede do nove tragedije globalnih razmera, podsećajući na iskustvo Drugog svetskog rata.

BONUS VIDEO