Naftni potres se smiruje: Irak prekinuo spekulacije o napuštanju OPEK-a

Rat na Bliskom istoku, 60. dan. Najnovija dešavanja pratite uživo na Informer.rs.

22.22 - Izraelski napad u Libanu: Poginulo pet ljudi, uključujući bolničare

Najmanje pet ljudi, uključujući tri bolničara, poginulo je u izraelskom vazdušnom napadu na grad Majdal Zun na jugu Libana, potvrdilo je libansko Ministarstvo zdravlja. Bolničari su ostali zarobljeni ispod ruševina nakon ranijeg napada na to područje, koje se nalazi u okrugu Tir blizu izraelske granice.

Najmanje dva libanska vojnika koji su pratili spasilački tim ranjena su u napadu.

18.53 - Irak potvrdio: Ne napuštamo OPEK niti OPEK+

Irak ne namerava da napusti Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) niti prošireni format OPEK+, potvrdila su Rojtersu dva iračka zvaničnika. Rekli su da se njihova zemlja zalaže za jaku organizaciju koja će obezbediti stabilne i razumne cene nafte, piše Rojters.

Ova objava iz Bagdada usledila je nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati prethodno objavili odluku da napuste grupu proizvođača nafte, kojoj pripadaju i Katar, Saudijska Arabija i Kuvajt.

15.14 -  Krupan igrač izlazi iz OPEK-a! "Došli smo do pretećeg nivoa!"

Ujedinjeni Arapski Emirati od 1. maja izlaze iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i alijanse OPEK plus, javila je lokalna agencija VAM.

 

14.02 - Katar: Blokada Ormuskog moreuza ne može da služi kao sredstvo pritiska

Blokiranje plovidbe Ormuskim moreuzom ne može da se opravda i koristi kao sredstvo pritiska, izjavio je danas portparol Ministarstva spoljnih poslova Katara Madžed Al Ansari.

- Naš stav je bio jasan od prvog dana. Svaki sukob u regionu treba rešiti za pregovaračkim stolom. I verovali smo u proces pregovora i podržavali smo ga i nastavićemo da podržavamo diplomatsko rešenje - rekao je Al Ansari, prenosi Al Džazira.

 

13.29 - Prvi tanker sa LNG prošao kroz Ormuski moreuz

Prvi tanker sa tečnim prirodnim gasom (LNG) prošao je kroz Ormuski moreuz nakon višenedeljnog prekida saobraćaja izazvanog sukobom u regionu, navedeno je u Izveštaju o praćenju brodova.

Kako je navedeno, tanker "Mubaraz", koji je početkom marta ukrcao teret na ostrvu Das u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ponovo se pojavio zapadno od Indije nakon što je nedeljama bio neaktivan u Persijskom zalivu i prestao da emituje signal krajem marta, preneo je "Gulf njuz".

Podaci su pokazali da je brod ranije signalizirao Kinu kao krajnju destinaciju, uz procenjeni dolazak sredinom maja. 

 

12.47 - Iran odobrio privremeni plan za pristup internetu

Iranski Savet za nacionalnu bezbednost odobrio je privremeni plan kojim se kompanijama omogućava pristup globalnom internetu uz manja ograničenja, saopštio je danas portparol vlade iranskim medijima.

Odluka je doneta nakon višenedeljnog prekida interneta koji su vlasti uvele od početka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, prenosi Rojters.

Prema podacima organizacije koja prati i analizira stanje interneta širom sveta NetBlocks, većina građana Irana u poslednjih 60 dana nije imala pristup globalnoj mreži, dok je samo manji broj korisnika mogao da koristi skupe i napredne VPN servise za zaobilaženje restrikcija.

Portparolka iranske vlade Fateme Mohadžerani izjavila je da je Savet odobrio program "Internet Pro" radi očuvanja poslovanja u kriznim uslovima, ali nije precizirala kada je mera uvedena.

 

12.23 - Izrael naredio evakuaciju na jugu Libana

Izraelske odbrambene snage (IDF) izdale su upozorenje za evakuaciju stanovništva iz 16 sela i gradova na jugu Libana, uoči planiranih vazdušnih udara na ciljeve povezane sa Hezbolahom.
Upozorenje se odnosi na područja južno od reke Litani, koja je već ranije bila obuhvaćena opštim nalogom za evakuaciju, preneo je Tajms of Izrael.

Portparol IDF-a Avičaj Adrej kazao je da je odluka doneta zbog, kako je naveo, ponovljenih napada Hezbolaha na izraelske trupe uprkos postojećem primirju.

- S obzirom na kršenje sporazuma o prekidu vatre od strane Hezbolaha, izraelska vojska je primorana da deluje silom - rekao je Adrei.

 

11.51 - Iran: SAD više ne mogu da diktiraju politiku

Sjedinjene Američke Države više nisu u poziciji da nameću svoju politiku nezavisnim državama, izjavio je portparol iranskog Ministarstva odbrane Reza Talaei-Nik.

Govoreći po dolasku u Biškek na sastanak ministara odbrane Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), Talaei-Nik je ocenio da je "istrajnost iranskog naroda i oružanih snaga" pokazala svetu da Vašington više nema kapacitet da "diktira" političke pravce drugim zemljama, preneo je portal "Press TV".

"SAD će na kraju morati da odustanu od svojih nezakonitih i iracionalnih zahteva", rekao je on i dodao da pojedine države i Izrael vidi kao "simbol državnog terorizma".

 

 

10.55 - Iran spreman da podeli odbrambene kapacitete sa azijskim partnerima

Iran je spreman da podeli svoje odbrambene kapacitete naoružanja sa "nezavisnim zemljama, posebno članicama Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS)", citirali su državni mediji zamenika ministra odbrane Rezu Talaei-Nika.

- Spremni smo da podelimo iskustva američkog poraza sa drugim članicama organizacije - rekao je Talaei-Nik.

Iranski zvaničnik je nedavno razgovarao sa ruskim i beloruskim vojnim osobljem, koje je istaklo svoju spremnost da nastavi saradnju sa Teheranom.

 

10.27 - Iran ima pravo da kontroliše Ormuski moreuz, kaže ruski ambasador pri UN

Ruski ambasador pri UN kaže da Iran ima puno pravo da ograniči saobraćaj i kontroliše Ormuski moreuz, dok istovremeno optužuje zapadne zemlje za licemerje i pirateriju.

"Postojao je pokušaj da se puna odgovornost pripiše Iranu kao da je Iran napao svoje susede", rekao je ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja.

 

10.06 - Arakčijeva poseta Rusiji pokušaj Irana da pokaže da nije "izolovan"

Aragčijeva poseta Rusiji bila je pokušaj da pokaže da Iran nije "toliko izolovan koliko su Sjedinjene Države sugerisale", kaže Mohamed Elmasri, profesor na Institutu za postdiplomske studije u Dohi.

- Siguran sam da su se vodili razgovori o mogućim alternativnim kopnenim putevima za izvoz nafte. Iran je možda na ivici neke vrste krize skladištenja nafte. Siguran sam da su razgovarali i o uslovima pregovora, mogućem konačnom rešenju - rekao je Elmasri za Al Džaziru.

Elmasri je dodao da su dve strane možda razgovarale i o dronovima i protivvazdušnoj odbrani.

 

09.37 - Izrael tvrdi da je uništio više od 1.000 "infrastrukturnih objekata" Hezbolaha u Libanu

Izraelska vojska kaže da su njene snage uništile više od 1.000 "infrastrukturnih objekata" koje je koristio Hezbolah u južnom Libanu, uključujući "zgrade sa zamkama i zgrade u kojima se nalazilo oružje".

Takođe tvrdi da je konfiskovala "stotine oružja, uključujući: mitraljeze, oružje tipa Kalašnjikov, granate, mine, pištolje, protivtenkovske rakete, municiju, RPG rakete i minobacačke bombe".

 

09.01 - Australija smatra da zatvaranje Ormuskog moreuza nesrazmerno utiče na Azijsko-pacifički region

Australijska ministarka spoljnih poslova Peni Vong kaže da se tekuće zatvaranje Ormuskog moreuza nesrazmerno oseća širom Azijsko-pacifičkog regiona zbog poremećaja u snabdevanju energijom.

Vong je govorila tokom posete Tokiju kako bi se sastala sa kolegom Tošimicuom Motegijem.

Pohvalila je njihove blisko povezane lance snabdevanja koji su omogućili Australiji da prima uvoz goriva iz Japana.

Rekla je da su ekonomski odnosi dve zemlje "sve važniji dok se snalazimo sa globalnim poremećajima".

- Radujem se što ću nastaviti da koordinišem sa vama naš odgovor nakon efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza i nesrazmernog uticaja na naš region - dodala je.

 

08.27 - Iran saopštava da trenutno nema planova za povratak nastave uživo

Iransko Ministarstvo prosvete saopštilo je da za sada ne planira nastavak nastave uživo, uprkos tome što su pojedine škole najavile održavanje internih ispita u školskim prostorijama.

Kako prenosi novinska agencija Tasnim, iz ministarstva navode da takve odluke u potpunosti zavise od izdavanja neophodnih dozvola od strane nadležnih institucija.

 

08.11 Iran će naplaćivati prolazak kroz Ormuski moreuz u rijalima

Iran priprema mere za regulisanje budućeg prolaska kroz Ormuski moreuz, prema kojima će brodovi morati da plaćaju tranzit u iranskoj valuti, rijalima, izjavio je visoki zvaničnik iranskog parlamenta Ebrahim Azizi.

On je dodao da je ta mera razmatrana i finalizovana u Odboru parlamenta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, čiji je Azizi predsednik, prenela je iranska televizija Pres TV.

Azizi je za državnu televiziju rekao da će predlog postati zakon nakon što bude ratifikovan glasanjem u glavnom domu iranskog parlamenta.

Iranski zvaničnik naveo je da predlog sadrži „pametne i dobro osmišljene mere“, zasnovane na dekretu vođe Islamske revolucije, ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija, koji je prošlog meseca poručio da Iran mora da uvede novi sistem upravljanja u Ormuskom moreuzu.

Azizi je dodao da mere uključuju potpunu zabranu tranzita za brodove koji su u vlasništvu izraelskog režima ili su povezani sa njim, kao i ograničenje prolaska za plovila povezana sa neprijateljskim zemljama i njihovim filijalama.

 

07.34 - Iran optužuje SAD za napetosti u Ormuskom moreuzu i kršenje međunarodnog prava

Iran je saopštio da je svaki poremećaj pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu i okolnim vodama posledica, kako navodi, „američke agresije i delovanja njihovih saveznika“.

Govoreći na otvorenoj debati Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o bezbednosti pomorskih puteva, iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani rekao je da su Sjedinjene Američke Države i njihovi partneri odgovorni za eskalaciju tenzija u regionu, preneo je Pres TV.

On je naveo da je Iran uvek podržavao slobodu plovidbe i da decenijama, kako tvrdi, obezbeđuje bezbednost pomorskih ruta u Persijskom zalivu, Omanskom moru i Ormuskom moreuzu.

Iravani je optužio SAD za, kako je rekao, nezakonite mere, uključujući zaplenu brodova i militarizaciju regiona, tvrdeći da takve aktivnosti ugrožavaju međunarodnu pomorsku bezbednost i predstavljaju kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.

Prema njegovim rečima, trenutne tenzije proističu iz šireg sukoba i, kako je naveo, „agresivnih poteza Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana od februara“.

Iranski predstavnik odbacio je sve optužbe protiv Teherana, ocenjujući ih kao neosnovane i deo politike dvostrukih standarda.

On je pozvao Savet bezbednosti UN da osudi, kako tvrdi, odgovorne strane i obezbedi oslobađanje zaplenjenih iranskih brodova i posada.

Iran je poručio da će nastaviti da preduzima, kako navodi, zakonite mere radi zaštite bezbednosti plovidbe i svojih suverenih prava u Ormuskom moreuzu.

 

07.10 - Eskalacija na granici Libana i Izraela: Vazdušni udari i napadi dronovima

Na jugu Libana i u pograničnom području sa Izraelom zabeležena je nova eskalacija sukoba, uključujući vazdušne napade, razmenu vatre i napade dronovima.

Libanska državna novinska agencija NNA saopštila je da su „neprijateljski ratni avioni“ od ranih jutarnjih sati izveli tri vazdušna udara na grad Zavtar el Šarkija.

U istom izveštaju navedeno je da su teški mitraljezi korišćeni u napadima na naselje Al-Mahnija u gradu Bint Džbejl.

Takođe je saopšteno da izraelski avioni i dronovi intenzivno nadleću područje Tira i druge gradove i sela na jugu zemlje.

Izraelska vojska saopštila je da je jedan njen vojnik teško, a drugi lakše ranjen u napadu dronom koji je izvela libanska grupa Hezbolah na jugu Libana, preneo je Tajms of Izrael.

Izraelska strana navodi da Hezbolah poslednjih nedelja sve češće koristi male dronove u napadima na izraelske snage u pograničnom području.

 

06.35 - Arakči pohvalio strateško partnerstvo posle razgovora sa Rusijom

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je zadovoljan razgovorima sa Rusijom na „najvišem nivou“, u trenutku kada se region nalazi u velikim promenama.

„Nedavni događaji pokazali su dubinu i snagu našeg strateškog partnerstva“, napisao je Arakči na mreži Iks.

On je dodao da Iran ceni rusku podršku diplomatiji.

„Dok se naši odnosi nastavljaju da se razvijaju, zahvalni smo na solidarnosti i pozdravljamo podršku Rusije diplomatskom rešenju“, poručio je Arakči.

 

06.15 - Može li Donald Tramp da nastavi rat protiv Irana posle 1. maja?

Dok su mirovni pregovori sa Iranom i dalje u zastoju, američki predsednik Donald Tramp suočava se sa unutrašnjim rokom koji bi mogao da utiče na dalji tok rata protiv Irana.

Prema Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, predsednik SAD ima rok do 1. maja da obezbedi odobrenje Kongresa za nastavak vojnih operacija. U suprotnom, po zakonu bi morao da započne njihovo obustavljanje.

Da bi takvo odobrenje bilo dato, Predstavnički dom i Senat moraju da usvoje zajedničku rezoluciju prostom većinom u oba doma. Za sada se to nije dogodilo.

Marijam Džamšidi, vanredna profesorka prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolorado, izjavila je da predsednik, kako bi produžio rok od 60 dana za dodatnih 30 dana, mora pismeno da potvrdi Kongresu da je nastavak upotrebe oružane sile posledica „neizbežne vojne potrebe“.

- Posle ovog roka od 90 dana, predsednik je obavezan da okonča raspoređivanje američkih oružanih snaga ako Kongres nije objavio rat ili na drugi način odobrio nastavak vojne akcije - navela je Džamšidi.

Ipak, ona je dodala da u praksi postoji ozbiljan pravni problem.

- Ne postoji jasan pravni put kojim bi Kongres mogao uspešno da primora predsednika da poštuje ovaj zahtev za okončanje operacija. Štaviše, raniji predsednici su odbijali da to učine, tvrdeći da je ovaj deo Rezolucije o ratnim ovlašćenjima neustavan - objasnila je Džamšidi.

 

06.03 - Rat protiv Irana pogodio hemijsku industriju i podigao cene štampanih ploča

Poremećaji u snabdevanju izazvani američko-izraelskim ratom protiv Irana doveli su do rasta cena štampanih ploča, koje se koriste u gotovo svim elektronskim uređajima, javlja Rojters.

Jedan od ključnih razloga za poskupljenje jeste iranski napad na saudijski petrohemijski kompleks Džubail početkom aprila, koji je zaustavio proizvodnju visokoprečišćene polifenilen-etarske smole. Reč je o važnoj sirovini koja se koristi za proizvodnju laminata za štampane ploče.

Saudijska hemijska kompanija Sabik, koja posluje u kompleksu Džubail, obezbeđuje približno 70 odsto svetskog snabdevanja visokoprečišćenom polifenilen-etarskom smolom i od napada nije uspela da obnovi proizvodnju, navodi Rojters.

Zatvaranje pogona ozbiljno je smanjilo dostupnost tog materijala na svetskom tržištu.

Samo u aprilu cene štampanih ploča porasle su i do 40 odsto u odnosu na mart, objavio je Rojters, pozivajući se na belešku Goldman Saksa.

 

05.31 - Iran: Američka zaplena iranske nafte je piraterija i oružana pljačka

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei osudio je američku zaplenu tankera povezanih sa Iranom, navodeći da je reč o pirateriji i oružanoj pljački.

- Ovo je povratak pirata, samo što oni sada rade pod pokroviteljstvom država, plove pod zvaničnim zastavama i pljačku nazivaju primenom zakona - napisao je Bagei na mreži Iks.

On je poručio da Sjedinjene Američke Države moraju da odgovaraju za, kako je naveo, nezakonito ponašanje.

- Ono udara u samu srž međunarodnog prava i međunarodne slobodne trgovine, a istovremeno preti osnovnim principima pomorske bezbednosti - naveo je Bagei.

05.05 - Spor zvaničnika SAD i Irana na konferenciji UN o nuklearnom oružju

Američki i iranski zvaničnici sukobili su se na otvaranju Konferencije o reviziji Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, a sporno pitanje bio je izbor predstavnika Irana za jednog od 34 potpredsednika konferencije.

Iran je kandidat za to mesto u ime Pokreta nesvrstanih, koji okuplja 121 članicu, uglavnom zemlje u razvoju.

Konferencija traje četiri nedelje i održava se svakih pet godina, kako bi države potpisnice ocenile primenu ključnog međunarodnog sporazuma iz 1970. godine.

Stav SAD protiv izbora Irana podržali su Australija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka takođe izrazili zabrinutost.

Rusija je prigovorila zbog kritika na račun izbora Irana.

Američki predstavnik izjavio je da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa „duboko šokirana“ time što je zemlja koja je, prema njegovim rečima, pokazala „prezir“ prema sporazumu sada izabrana za jednu od potpredsednica konferencije.

Iranski ambasador pri UN u Beču Reza Nadžafi kategorično je odbacio saopštenje SAD, nazvavši optužbe neosnovanim i politički motivisanim.