Iran otkrio frapantnu tajnu o NATO koju ni Putin nije znao! Ako udari sada na Alijansu, ishod rata će biti veoma iznenađujući

Rat sa Iranom pokazao je ozbiljne slabosti NATO-a i otvorio pitanje da li bi Alijansa mogla da izdrži dugotrajan sukob sa Rusijom, piše Politiko.

Prema navodima Politika, kriza na Bliskom istoku ogolila je probleme u zalihama municije, protivvazdušnoj odbrani, ratnoj mornarici i političkom jedinstvu zapadnog vojnog bloka.

NATO suočen sa problemom iscrpljenih zaliha

Rat na Bliskom istoku pokazao je da Alijansa ima ozbiljan problem sa zalihama ključne municije i raketa.

Prema pisanju Politika, Sjedinjene Američke Države potrošile su približno polovinu ukupnih zaliha kritično važnih raketa za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.

Istovremeno, Francuska je upozorila da bi njene zalihe raketa Aster i Mika mogle da budu potrošene već u prve dve nedelje intenzivnih borbenih dejstava.

To otvara pitanje koliko bi NATO mogao da izdrži u slučaju šireg i dugotrajnijeg rata, naročito protiv protivnika kakav je Rusija.

Bombardovanje nije slomilo Iran

Politiko navodi da je sposobnost Irana da izvede oko 5.000 udara raketama i bespilotnim letelicama pokazala da se jedna država ne može lako primorati na kapitulaciju samo vazdušnim udarima.

Taj zaključak posebno je važan za NATO, jer bi eventualni sukob sa Rusijom zahtevao mnogo veće kapacitete, dugotrajniju logistiku i daleko stabilnije lance snabdevanja.

Rat sa Iranom tako je, prema ovoj oceni, pokazao da bi Alijansi bilo teško da vodi ozbiljne borbene operacije protiv Moskve bez prethodnog rešavanja dubokih slabosti u vojnoj infrastrukturi.

Mornarica i političko jedinstvo pod pritiskom

Još jedan problem koji je rat razotkrio jeste nedovoljno ulaganje u ratne mornarice članica NATO-a.

Odbijanje Evrope da rasporedi flotu, kako navodi Politiko, pokazalo je ozbiljan nedostatak kapaciteta i spremnosti za pomorske operacije u kriznim zonama.

Rat je istovremeno produbio i politički jaz unutar NATO-a. Evropa je ignorisala zahteve američkog predsednika Donalda Trampa za vojnu podršku, što je navelo Vašington da razmatra moguće odgovorе na takav stav saveznika.

Takav razvoj događaja pokazuje da problem NATO-a nije samo u količini municije ili broju brodova, već i u političkoj volji da članice zajedno učestvuju u rizičnim vojnim operacijama.

Ukoliko bi došlo do sukoba sa Rusijom, upravo bi ta kombinacija iscrpljenih zaliha, slabih pomorskih kapaciteta i političkih podela mogla da postane jedna od najvećih prepreka za Alijansu.

BONUS VIDEO