Iran patosirao Trampa! Ameri tek sada otkrili šta je Teheran tajno uradio - namagarčeni su na neverovatan način

Najveća iranska kripto-berza Nobiteks, sa više od 11 miliona korisnika, našla se u centru istrage Rojtersa zbog sumnji da je postala ključni deo paralelnog finansijskog sistema preko kog se novac kreće mimo zapadnih sankcija.

Prema nalazima Rojtersa, platforma koja je nastala kao tehnološki startap danas kontroliše oko 70 odsto kripto-transakcija u Iranu i ima ulogu jednog od najvažnijih finansijskih kanala u zemlji pod snažnim međunarodnim pritiskom.

Nobiteks kao finansijski izlaz iz sankcija

Nobiteks su 2018. godine osnovala braća Ali i Muhamed iz uticajne porodice Harazi, ali pod alternativnim prezimenom Agamir. Rojters navodi da je reč o jednoj od najmoćnijih iranskih porodica, duboko povezanoj sa političkim vrhom, verskim establišmentom i bezbednosnim aparatom Islamske Republike.

U zemlji suočenoj sa dugogodišnjim sankcijama, slabljenjem nacionalne valute i visokom inflacijom, kriptovalute su za mnoge Irance postale način da zaštite novac i pristupe tržištima koja su im inače zatvorena. Nobiteks je u tom prostoru brzo prerastao u dominantnu kripto-infrastrukturu.

Međutim, prema analizi blokčejn podataka, svedočenjima finansijskih istražitelja i izjavama bivših zaposlenih, Rojters tvrdi da je ova platforma služila ne samo običnim građanima, već i strukturama povezanim sa iranskom državom.

Agencija navodi da su preko Nobiteksa prolazile transakcije povezane sa Centralnom bankom Irana i Korpusom čuvara islamske revolucije, poznatim kao IRGC, koji se nalazi pod američkim sankcijama.

Iako je Iran pod sveobuhvatnim zapadnim ekonomskim merama, Nobiteks nije na listi sankcionisanih kompanija, a nema ni javno dostupnih podataka da su članovi porodice Harazi obuhvaćeni sankcijama.

Kompanija, međutim, odbacuje tvrdnje o direktnim vezama sa državom.

„Nobiteks je privatna i nezavisna kompanija. Nikada nije bila deo vlade niti je imala bilo kakav odnos sa Centralnom bankom Irana ili IRGC", navodi se u odgovoru koji je kompanija dostavila Rojtersu.

Foto: EPA

Porodica Harazi i skriveno poreklo osnivača

Rojters tvrdi da su braća koja su osnovala Nobiteks godinama prikrivala svoje porodično poreklo, čak i pred pojedinim bliskim saradnicima. Tek kasnije je, prema navodima agencije, utvrđeno da potiču iz porodice koja je generacijama povezana sa vrhom iranske vlasti.

Njihov deda bio je ajatolah i učitelj sadašnjeg vrhovnog vođe Irana, dok su drugi članovi porodice obavljali visoke političke i diplomatske funkcije. Njihov otac, ajatolah Bager Harazi, učestvovao je u formiranju Korpusa čuvara islamske revolucije posle Islamske revolucije 1979. godine.

Uprkos takvom poreklu, osnivači Nobiteksa su, prema navodima Rojtersa, dugo živeli relativno skromno. Rast kompanije, međutim, značajno je uvećao njihovo bogatstvo i uticaj u iranskom finansijskom prostoru.

Uslovi međunarodne izolacije dodatno su povećali značaj kripto-tržišta. Pošto je Iran velikim delom isključen iz globalnog bankarskog sistema, digitalna imovina postala je jedan od načina da građani, kompanije i različite strukture prebace novac izvan domašaja klasičnih finansijskih kanala.

Prema nalazima istrage, Nobiteks je u tom sistemu funkcionisao kao svojevrsni most za preusmeravanje sredstava prema inostranstvu. Rojters tvrdi da je platforma koristila različite tehnike za prikrivanje tokova novca, kao i da je bila povezana sa globalnim kripto-igračima, uključujući Binans.

Analize blokčejn tokova, prema navodima agencije, pokazuju da su preko berze prolazila sredstva sankcionisanih subjekata, među njima i tokovi povezani sa Centralnom bankom Irana, ali i pojedinim regionalnim saveznicima Teherana.

Platforma radila i tokom rata sa SAD i Izraelom

Posebnu pažnju u istrazi izazvala je tvrdnja da je Nobiteks nastavio da funkcioniše i tokom rata sa SAD i Izraelom, čak i u periodima kada su iranske vlasti uvele potpuni prekid interneta u zemlji.

Rojters navodi da je u tom periodu preko platforme obrađeno više od 100 miliona dolara transakcija. Prema nalazima agencije, mali broj privilegovanih korisnika imao je pristup mreži i mogao je da prebacuje sredstva u inostranstvo, dok je ostatak zemlje bio gotovo potpuno odsečen od interneta.

Sukob je, istovremeno, direktno pogodio i porodicu osnivača Nobiteksa. U jednom napadu poginula je supruga njihovog bliskog rođaka, bivšeg iranskog ministra spoljnih poslova.

Američka senatorka Elizabet Voren ocenila je da otkrića iz istrage predstavljaju ozbiljan signal za uzbunu, jer pokazuju kako protivnici Vašingtona koriste digitalnu imovinu za zaobilaženje globalnog finansijskog sistema.

- Protivnici koriste digitalnu imovinu kao alternativu globalnom finansijskom sistemu predvođenom SAD, prebacujući milijarde uz minimalne kontrole - navela je Vorenova.

Istraga Rojtersa dodatno je otvorila pitanje koliko su zapadne sankcije zaista efikasne u eri kriptovaluta, kada države pod pritiskom sve češće koriste digitalnu imovinu, alternativne berze i paralelne finansijske tokove kako bi očuvale pristup međunarodnom novcu.

BONUS VIDEO