Iran razbio Trampa! Lider SAD pao na kolena pred Sijem i moli ga za spas: Kina danas donosi istorijsku odluku

Donald Tramp stiže u Peking na sastanak sa Si Đinpingom u trenutku kada Vašington od Kine traži pomoć oko rata sa Iranom, Ormuskog moreuza i smirivanja energetskog haosa koji sve jače pritiska svetsku ekonomiju, piše Gardijan.

Na stolu nisu samo carine i trgovina. Britanski list navodi da će se u Pekingu razgovarati i o Tajvanu, retkim mineralima, američko-kineskom rivalstvu i pitanju koliko je Tramp spreman da popusti Kini kako bi dobio ono što mu je sada hitno potrebno — pritisak Pekinga na Teheran.

Trampu treba kineska pomoć oko Irana

Gardijan podseća da je Trampov put u Kinu prvobitno bio zamišljen kao veliki trgovinski susret, ali je rat na Bliskom istoku promenio dnevni red. Posle američko-izraelskih udara na Iran, samit je odložen, a sada se očekuje da Tramp i Si razgovaraju od 13. do 15. maja u Pekingu.

Za Vašington je najhitnije pitanje Ormuski moreuz. Kroz taj pravac prolazi ogroman deo svetske nafte, a za Kinu je problem još osetljiviji: Gardijan navodi da kroz Ormuski moreuz ide oko polovine kineskog uvoza sirove nafte. Zato Peking ima ozbiljan razlog da želi smirivanje krize, ali i priliku da tu potrebu naplati politički.

Američki ministar finansija Skot Besent već je poručio da Vašington želi da Kina „pojača“ pritisak na Iran kako bi se otvorio pomorski prolaz. Upravo tu se menja odnos snaga: Tramp, koji obično nastupa kao čovek koji pritiska druge, sada dolazi u situaciju da od Sija traži uslugu.

Kina je prethodnih dana već otvorila vrata za diplomatsku ulogu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao se u Pekingu sa Vang Jijem, dok je kineska strana pozvala na potpun prekid neprijateljstava na Bliskom istoku i istovremeno poručila da podržava Iran u zaštiti suvereniteta i bezbednosti.

Tajvan kao najopasnija tačka razgovora

Najveća nervoza među američkim saveznicima u Aziji odnosi se na Tajvan. Gardijan piše da bi Peking mogao da iskoristi svoj uticaj na Iran kao kartu za pritisak na Trampa u dve ključne oblasti — trgovini i Tajvanu.

Prošle godine američki Kongres odobrio je paket prodaje oružja Tajvanu vredan 11 milijardi dolara, ali je taj proces, prema navodima Gardijana, zadržan u Stejt departmentu uoči samita Trampa i Sija. Peking želi da ta prodaja bude potpuno obustavljena.

Tajvan je u petak, posle višemesečnih političkih natezanja, odobrio poseban odbrambeni budžet od 25 milijardi dolara. Taj novac, međutim, pokriva uglavnom kupovinu američkog oružja, ali ne i domaću proizvodnju naoružanja, što dodatno pokazuje koliko ostrvo zavisi od Vašingtona.

Foto: EPA/Shutterstock

Peking zna da Tramp ne može sam da poništi sve odluke koje zavise od Kongresa, ali može da promeni ton američke politike. Gardijan navodi da bi za Kinu veliki dobitak bio i ako bi Vašington prešao sa formulacije da „ne podržava“ nezavisnost Tajvana na mnogo tvrđu poruku da joj se „protivi“. Za Peking bi i takva nijansa bila ozbiljan diplomatski trofej.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nedavno je u razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom rekao da je Tajvan „najveći rizik“ u odnosima Kine i SAD. To jasno pokazuje da Peking neće propustiti priliku da tu temu gurne u prvi plan.

Kina vidi priliku, Amerika traži predah

Tramp u Peking ne dolazi iz pozicije potpune kontrole. Rat sa Iranom opteretio je američku vojsku, Ormuski moreuz trese svetsko tržište, a trgovinski rat sa Kinom i dalje visi nad globalnom ekonomijom.

Gardijan navodi da su američke carine na kinesku robu ranije dostizale i 145 odsto, pre nego što su dve strane u oktobru dogovorile primirje. Sada se očekuje da bi samit mogao doneti produžetak tog primirja, ali ne i veliki trgovinski proboj.

Kina, s druge strane, želi stabilnost i predvidljivost. Njen trgovinski suficit prošle godine dostigao je rekordnih 1,2 biliona dolara, a najveći kupac bila je upravo Amerika. Zato Peking ne želi nagli lom odnosa, ali želi da izvuče političku cenu za saradnju.

Foto: Foto: Shutterstock

U igri su i retki minerali, poluprovodnici i tehnološka ograničenja. Tramp je, prema pisanju Gardijana, već ublažio pojedina ograničenja na prodaju naprednih čipova Kini, pokazao manje volje da čvrsto stane iza Tajvana i navodno tražio od Pentagona da smanji pominjanje Kine kao pretnje u američkoj odbrambenoj strategiji.

Zato samit u Pekingu nije samo još jedan susret dvojice lidera. To je test koliko daleko Tramp može da ide u traženju kineske pomoći, a da ne uplaši američke saveznike u Aziji.

Ako Peking izvuče ustupke oko Tajvana, posledice neće osetiti samo Tajpej. Japan, Južna Koreja i Filipini pažljivo će meriti svaku reč iz zajedničkih poruka, jer od njih zavisi koliko će Amerika i dalje izgledati kao pouzdan oslonac u Indo-Pacifiku.

Za Sija je ovo prilika da pokaže da Kina nije samo američki rival, već sila bez koje Vašington ne može da rešava velike krize. Za Trampa je rizik mnogo veći: ako se iz Pekinga vrati sa dogovorom koji izgleda kao ustupak Kini, pitanje Tajvana moglo bi da postane cena njegovog pokušaja da zatvori front sa Iranom.

BONUS VIDEO