Vraća se Angela Merkel iz penzije?! Putin u centru svega - Zapad sprema odgovor koji će potresti svet

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin poručio da bi kao posrednika u mirovnim pregovorima za Ukrajinu najradije video svog starog prijatelja i bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, u evropskim medijima je kao bomba odjeknula vest da bi tu ulogu mogla da preuzme njegova naslednica Angela Merkel.

Ona je, kako navodi nemački Bild, idealan kandidat jer govori ruski, poznaje lično i Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a kao penzionerka ima i dovoljno vremena.

Tek što je ruski lider Vladimir Putin predložio svog druga i bivšeg kancelara Gerharda Šredera (82) za posrednika u ukrajinskom ratu, već se zavrtelo novo, mnogo zvučnije ime. Kako prenosi nemački "Bild", i Angela Merkel bi mogla da dođe u obzir za ovu delikatnu ulogu.

Putinov predlog da se uključi Šreder, inače poznat po svojim jakim vezama sa ruskim energetskim kompanijama, pogodio je bolnu tačku Evropljana. Za razliku od prethodnih neuspešnih pregovora koje je vodila Amerika, Evropska unija ovoga puta po svaku cenu želi da sedi za stolom.

Frustracija u evropskim prestonicama zbog pregovora koje predvodi administracija Donalda Trampa sve je veća, pa se uveliko spremaju za moguće direktne razgovore sa Putinom.

Iako je šefica diplomatije EU, Estonka Kaja Kalas (48), odmah poručila da "ne bi bilo baš pametno" dozvoliti Rusima da diktiraju ko će biti pregovarač, rasprava o tome ko bi mogao da vodi te razgovore od tada ne prestaje.

Foto: reuters/tanjug

Merkelova ima problem sa kredibilitetom

Prema pisanju italijanskog lista "Korijere dela sera", uveliko se razmatraju različite ličnosti, a pored francuskog predsednika Emanuela Makrona i bivših lidera Finske i Italije, Saulija Ninista i Marija Dragija, sve češće se pominje i ime Angele Merkel.

Međutim, njen povratak na veliku scenu ne bi prošao bez kontroverzi. Šef Minhenske bezbednosne konferencije, Volfgang Išinger (80), upozorio je da ko god bude posredovao mora imati "široku podršku na evropskom nivou", a posebno "iz istočne Evrope i baltičkih država".

Upravo tu leži najveći problem. U mnogim bivšim državama Varšavskog pakta sa velikim nepoverenjem se gleda na nemačku politiku prema Rusiji. Kao kancelarka, Merkelova je uprkos oštrim kritikama iz Poljske i sa Baltika gurala projekat gasovoda Severni tok 2. Takođe, bila je ključna figura u sklapanju Minskih sporazuma 2014. i 2015. godine, koji na kraju nisu uspeli da spreče rusku invaziju 2022. godine.

Sama Merkelova je krajem 2025. godine dolila ulje na vatru izjavom za mađarski medij "Partizan", kada je delimično okrivila Poljsku i baltičke zemlje za eskalaciju sukoba, tvrdeći da su upravo one u junu 2021. blokirale njen predlog za direktne razgovore između EU i Putina.

Šta kaže sama Merkelova?

Iz kancelarije bivše kancelarke za "Bild" je saopšteno da "nisu stigli nikakvi zahtevi" da ona preuzme ulogu posrednika.

Ipak, ono što je najzanimljivije jeste da na direktno pitanje da li bi mogla da zamisli sebe u toj ulozi, iz njenog tima nije stigao demanti. Ćutanje koje je odjeknulo Evropom.

BONUS VIDEO