Šok! Trampova udarna pesnica stiže na Balkan? Srpske komšije se otimaju za američku vojsku

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da kazni Nemačku povlačenjem oko 5.000 vojnika izazvala je pravi rat unutar NATO pakta, gde se sada Poljska, Rumunija, Estonija, Litvanija i Letonija otvoreno bore da te trupe presele na svoju teritoriju.

Najmanje pet zemalja na istočnom krilu Evrope, koje se graniče sa Rusijom, utrkuju se da na svom tlu ugoste američke vojnike nakon što je predsednik SAD Donald Tramp najavio povlačenje značajnog kontingenta iz Nemačke. Kako piše Politiko, Poljska, Estonija, Litvanija, Letonija i Rumunija su javno i iza kulisa počele da lobiraju kod Vašingtona, ističući svoju lojalnost i podršku američkom ratu u Iranu.

Odluka o povlačenju, koja je uzdrmala temelje transatlantske bezbednosti, usledila je nakon žestokog sukoba Trampa sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Trampa je razbesnela Mercova izjava da je Teheran "ponizio" Vašington svojom pregovaračkom taktikom u iranskom sukobu.

Pentagon je potvrdio da je sekretar za odbranu Pit Hegset naredio povlačenje, koje bi trebalo da bude završeno u narednih šest do dvanaest meseci. Trenutno je u Nemačkoj stacionirano oko 38.000 američkih vojnika, što je najveći američki vojni kontingent u Evropi.

Istočno krilo vidi svoju šansu

Dok Berlin i Brisel u strahu posmatraju Trampove poteze, zemlje na istočnom krilu NATO-a vide jedinstvenu priliku. Za njih, prisustvo američkih vojnika predstavlja glavni garant bezbednosti i sredstvo odvraćanja od bilo kakve pretnje iz Moskve.

Foto: Tanjug/AP

Rumunski zamenik ministra odbrane Sorin Moldovan bio je više nego jasan.

– Čvrsto verujem da je snažnije američko prisustvo na Istočnom krilu neophodno. Pozdravili bismo stalno američko prisustvo na našoj teritoriji – rekao je on.

Slične poruke stigle su i od poljskog predsednika Karola Navrockog i njegovog litvanskog kolege Gitanasa Nausede, koji su potvrdili spremnost da prime američke trupe. Tramp je lično otvorio vrata ovoj mogućnosti, rekavši novinarima da bi "mogao" da premesti trupe u Poljsku, dodajući da ima "sjajan odnos" sa njenim predsednikom.

Zapad u panici, Moskva trlja ruke

Međutim, nisu svi u Vašingtonu oduševljeni ovim planom. Bred Bouman, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, upozorio je da bi povlačenje trupa iz Nemačke pre svega naštetilo Sjedinjenim Državama, a koristilo američkim protivnicima poput Rusije.

– Američko vojno prisustvo u Evropi, uključujući Nemačku, ne samo da jača odvraćanje od dodatne agresije Kremlja, već i olakšava projekciju američke vojne moći na Mediteran – rekao je Bouman.

Zabrinutost dele i u Berlinu. Roderih Kizeveter, bivši oficir nemačkog generalštaba, upozorio je da povlačenje trupa podrazumeva i obustavu razmeštanja krstarećih raketa "Tomahavk" dugog dometa, što ostavlja Evropu ranjivom bar do 2030. godine.

Stručnjaci takođe upozoravaju da premeštanje 5.000 vojnika nije nimalo jednostavno. Za razliku od Nemačke, baze u Poljskoj ili baltičkim zemljama nemaju infrastrukturu za smeštaj stalne brigade i njihovih porodica, uključujući kasarne, stambene jedinice i škole. Za tako nešto bili bi potrebni ogromna finansijska ulaganja i godine izgradnje.

Ipak, Tramp ne odustaje od svoje namere, čak je nagovestio da bi rezovi mogli biti i veći.

– Smanjićemo broj vojnika značajno. I smanjićemo ga mnogo više od 5.000 – poručio je Tramp, ostavljajući saveznike u Evropi u još većoj neizvesnosti.

BONUS VIDEO