Pao šokantan dogovor Trampa i Sija: Svet više neće biti isti: Kina i Amerika izazvale globalni megapotres

Amerika i Kina napravile su prvi ozbiljan korak ka smirivanju trgovinskog rata koji je mesecima tresao tržišta, pogađao izvoznike i držao poljoprivrednike u neizvesnosti.

Posle razgovora Donalda Trampa i Si Đinpinga, Vašington i Peking dogovorili su međusobno smanjenje carina na deo robe i širenje trgovine, posebno u poljoprivrednom sektoru.

Dogovor još nije pretočen u konačan paket, niti su objavljeni svi detalji. Ipak, sama činjenica da su dve najveće svetske ekonomije pristale da razgovaraju o obostranom smanjenju nameta govori da se odnosi, makar privremeno, pomeraju iz zone otvorenog sukoba u pokušaj kontrolisanog primirja.

Carine idu naniže, ali detalji ostaju zaključani

Prema navodima Blumberga i Rojtersa, dve strane su se saglasile da rade na smanjenju carina za pojedine kategorije proizvoda. Ne radi se, bar za sada, o potpunom ukidanju trgovinskih barijera, već o pažljivo ograničenom dogovoru koji bi trebalo da obuhvati robu od interesa i za SAD i za Kinu.

Peking je saopštio da su dogovori zasad preliminarni. To znači da nema konačne liste proizvoda, rokova, vrednosti isporuka ni preciznih tarifnih stopa. Drugim rečima, politički okvir je postavljen, ali trgovinski deo tek mora da se razradi za pregovaračkim stolom.

Foto: EPA

Upravo tu se krije ključna razlika između velikog saopštenja i stvarnog sporazuma. Tramp može da predstavi dogovor kao dokaz da Kina popušta pod pritiskom, dok Peking može da tvrdi da je izdejstvovao ravnopravno smanjenje nameta. Obe strane dobijaju prostor za pobedu pred domaćom javnošću, a nijedna još ne mora da pokaže sve karte.

Poljoprivreda prva na redu

Najkonkretniji pomak vidi se u agrarnom sektoru. Kina je signalizirala spremnost da proširi uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući soju, pšenicu, sirak, govedinu i živinsko meso. To je posebno važno za američke farmere, koji su prethodnih godina među prvima plaćali cenu trgovinskog rata.

Američki zvaničnici očekuju da bi Kina u naredne tri godine mogla da kupi robu vrednu više desetina milijardi dolara, ali ni tu zasad nema konačnih brojki. Peking je već obnovio registracije za veliki broj američkih pogona za izvoz govedine i najavio rešavanje prepreka za uvoz pojedinih proizvoda iz SAD.

Za Trampa je ovo politički osetljiva tačka. Američki poljoprivrednici su važan deo njegove biračke baze, a svaki dogovor koji vraća kineske kupce na američko tržište soje i mesa može se prikazati kao direktan rezultat pritiska na Peking.

Za Kinu je računica drugačija. Smanjenje carina i veći uvoz hrane iz SAD mogu da pomognu stabilizaciji snabdevanja, ali Peking neće želeti da izgleda kao strana koja se povlači. Zato se u kineskim porukama insistira na uzajamnosti, ravnoteži i rešavanju necarinskih barijera.

Dogovor Trampa i Si Đinpinga zato ne znači kraj američko-kineskog ekonomskog sukoba. Pre će biti da je reč o pauzi u kojoj obe strane pokušavaju da smanje pritisak, dobiju nešto za svoju privredu i izbegnu novi udar na tržišta.

Ali i takva pauza ima težinu. Ako se pregovori nastave bez novog zaoštravanja, svet bi mogao da vidi prvo ozbiljnije otopljavanje trgovinskih odnosa Vašingtona i Pekinga posle dugog perioda carinskih pretnji, kontramera i političkog nadmudrivanja.

BONUS VIDEO