Počelo je! Ukrajinci beže, ali ne na Zapad: Iznenada su masovno krenuli ka Rusiji, Moskvu mole samo za jedno

Građani Ukrajine najčešće su od početka 2026. godine tražili azil u Rusiji, pokazuju podaci iz istraživanja agencije TASS, prema kojima je upravo na Ukrajince otpala polovina svih zahteva podnetih u prva tri meseca godine.

Od ukupno 1.329 molbi za azil u Rusiji, 712 su podneli državljani Ukrajine. Taj podatak pokazuje da se, uprkos ratu i potpunom političkom raskidu Moskve i Kijeva, deo ukrajinskih građana i dalje kreće ka Rusiji, bilo zbog porodice, dokumentacije, boravka, rada ili pokušaja da reši sopstveni status.

Više od 5.600 Ukrajinaca prešlo rusku granicu

U istom periodu zabeležen je i veći ulazak ukrajinskih državljana u Rusiju. Prema podacima koje navodi TASS, rusku granicu je u prvom kvartalu 2026. prešlo više od 5.600 građana Ukrajine.

To nije mali broj, naročito ako se ima u vidu da se radi o zemljama koje su već godinama u otvorenom sukobu. Ipak, rat nije presekao sve veze među ljudima. Porodice, raniji poslovi, imovina, rodbina, pogranična kretanja i lične okolnosti i dalje guraju deo Ukrajinaca ka Rusiji, koliko god to politički zvučalo osetljivo.

Sam zahtev za azil ne govori dovoljno o svakoj pojedinačnoj sudbini. Neko traži pravni status, neko pokušava da ostane uz rodbinu, neko dolazi iz oblasti u kojima je život postao neizdrživ, a neko jednostavno bira pravac za koji u tom trenutku misli da mu je najbezbedniji.

Rat nije zaustavio kretanje ljudi

Podatak da su Ukrajinci najbrojniji među tražiocima azila u Rusiji politički je osetljiv, jer dolazi u trenutku kada su odnosi Moskve i Kijeva potpuno razoreni ratom. Ipak, migracije ne prate uvek logiku fronta i državne propagande.

Mnogi građani imaju rođake, imovinu ili raniji životni oslonac u Rusiji. Neki su se kretali između dve zemlje i pre rata, dok drugi sada pokušavaju da pronađu bilo kakvu sigurnost u uslovima u kojima normalan život godinama nije moguć.

Rusija će ove brojke verovatno predstavljati kao dokaz da deo Ukrajinaca i dalje vidi tu zemlju kao utočište. Kijev bi, s druge strane, takve podatke mogao da tumači mnogo opreznije, naročito zbog okolnosti u kojima ljudi napuštaju ratom pogođene oblasti.

Ono što se iz dostupnih podataka jasno vidi jeste da su državljani Ukrajine u prva tri meseca 2026. bili najbrojniji među onima koji su u Rusiji tražili azil. Od 1.329 zahteva, više od polovine došlo je upravo od njih, dok je granicu u istom periodu prešlo više od 5.600 ukrajinskih građana.

U ratu u kojem se najčešće govori o teritorijama, frontu i oružju, ove brojke pokazuju i drugu stranu sukoba: ljude koji se kreću, traže izlaz i donose odluke koje se ne uklapaju uvek u velike političke narative.

BONUS VIDEO