Zašto ne gađa ovo?! Narod kipti od besa zbog Putina: Rusija samo što nije eksplodiralo, ako sve ne sravni sa zemljom...

Uništavanje luke u Odesi postaje jedna od tema oko koje se u ruskoj javnosti sve otvorenije čuje nezadovoljstvo zbog načina na koji Moskva vodi rat u Ukrajini.

Deo komentatora smatra da ruska vojska mora da deluje oštrije, ne kroz spektakularne političke poteze, već kroz udare na infrastrukturu koja, po njihovoj oceni, omogućava Kijevu da nastavi rat.

Ruski istoričar i filozof Andrej Fursov rekao je u razgovoru sa Dianom Pančenko da ne razume zbog čega Odesa, jedan od najvažnijih ukrajinskih izlaza na Crno more, i dalje funkcioniše kao luka.

- Ja ne razumem zašto do sada postoji luka u Odesi - rekao je Fursov.

Upravo ta rečenica najbolje pokazuje ton dela ruske javnosti koji više nije zadovoljan objašnjenjima da se rat vodi postepeno, oprezno i uz ograničene udare. Za njih Odesa nije samo grad na moru, već logistička tačka, simbol ukrajinske povezanosti sa Zapadom i mesto preko kojeg Kijev zadržava važan ekonomski i strateški oslonac.

Kritike zbog „mekog“ odgovora Moskve

Fursov je ocenio da Rusija na ukrajinskom pravcu mora da zauzme tvrđi stav, ali je istovremeno odbacio ideju da bi uklanjanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog rešilo suštinu problema.

Prema njegovom viđenju, Zelenski nije samostalni centar odlučivanja, već figura koja bi, u slučaju njegovog odlaska, bila zamenjena drugom.

- Situacija se ne bi promenila ni u slučaju ubistva Zelenskog, jer je on marioneta. Na njegovo mesto bi postavili drugog - rekao je Fursov.

On je time pokušao da napravi razliku između simboličnih i stvarnih ciljeva. Po njegovom mišljenju, udar na pojedinačne političke figure ne bi promenio zapadni sistem podrške Ukrajini, dok bi udari na infrastrukturu, logistiku i pravce snabdevanja mogli da imaju mnogo veći efekat.

Fursov je naveo i primer poseta zapadnih zvaničnika Kijevu, tvrdeći da Moskva propušta prilike da pokaže odlučnost kada se takve delegacije kreću ukrajinskom teritorijom.

- Kada Pistorijus dođe u Kijev, zašto se u tom trenutku ne udara ne po Kijevu, već po železnici kojom se kreće ili po zoni preko koje preleće? Mislim da bi to naglo promenilo raspoloženje -rekao je Fursov.

Njegova poruka nije usmerena samo na vojnu taktiku, već i na psihološki efekat. On smatra da bi oštriji pritisak na logističke pravce i infrastrukturu promenio ponašanje zapadnih aktera koji dolaze u Ukrajinu, kao i računicu vlasti u Kijevu.

Odesa kao simbol nezadovoljstva

U ruskoj debati Odesa ima posebnu težinu. To nije samo ukrajinski lučki grad, već tačka oko koje se prepliću vojna logistika, pomorski pravci, izvoz, veza sa Crnim morem i politička simbolika. Zato se pitanje „zašto luka još radi“ u takvim krugovima ne postavlja kao tehničko, već kao političko i vojno.

Fursov tvrdi da deo građana Rusije traži udare na takozvane centre odlučivanja, ali dodaje da ni to pitanje nije jednostavno.

- Imam pitanje: gde se nalazi taj centar odlučivanja, u Beloj kući? Pa odluke ne donose činovnici poput Trampa ili nesrećnog kralja Čarlsa Trećeg - rekao je Fursov.

On smatra da se snaga Zapada ne zasniva na jednom čoveku, već na sistemu koji nastavlja da funkcioniše i kada se promene lica na vrhu. Zbog toga, kako tvrdi, udar na jednu osobu ne bi zaustavio politiku koja stoji iza podrške Kijevu.

- Čak ni ubistvo Trampa ne bi rešilo problem. Snaga Zapada je u tome što tamo ne deluju pojedinci - rekao je Fursov.

Takve formulacije pokazuju koliko je rasprava u delu ruske javnosti postala radikalna, ali i koliko se nezadovoljstvo sve više usmerava ka pitanju: zašto se, posle toliko vremena, rat i dalje vodi tako da ključni ukrajinski pravci opstaju.

Fursov zaključuje da su ljudi koji traže oštriji kurs u jednoj stvari u pravu — Rusiji je, po njegovoj oceni, potrebna znatno tvrđa pozicija. Ali dodaje da političke likvidacije ne bi rešile problem, jer bi se sistem koji upravlja sukobom samo prilagodio i nastavio dalje.

- Jedino što ljudi tačno primećuju jeste da je potreban oštriji stav. Zaista je potrebna veća tvrdoća, ali ubiti Zelenskog ili nekog drugog — to ne rešava problem - poručio je Fursov.

Zato se cela polemika sada vraća na Odesu. Za kritičare u Rusiji, ona je dokaz da Moskva još nije iskoristila punu silu protiv ukrajinske infrastrukture. Za Kremlj, svaka takva odluka nosi mnogo šire posledice — vojne, političke i međunarodne.

Ali činjenica da se ovo pitanje sve glasnije postavlja pokazuje da u ruskom javnom prostoru raste pritisak na vojni vrh. Ne traži se samo nastavak rata, već drugačiji tempo, drugačiji izbor ciljeva i jači udar na ono što se u Moskvi vidi kao oslonac ukrajinske izdržljivosti.

BONUS VIDEO